Najbolja Mama Na Svetu » Trudnoća

16 činjenica o dobijanju drugog deteta

marina — Fri, 10 May 2013 11:26:37 +0000

Sigurno se i drugoj bebi neizmerno radujete, ali u glavi vam se motaju svakava razmišljanja. Tipično je za mame tj. za žene da se brinu, iako već imaju iskustva. Onda tu nastupaju i razni komentari prijateljica ili rodbine i nastaje panika. Ali, ne brinite, evo nekih činjenica koje će vam pomoći da se opustite, a koje vam možda niko neće reći (možda i iz ljubomore):

Sledeća slika Prethodna slika

Radićete sve mnogo drugačije

Nestaće ona paranoja koja nove mame obuzme sa prvim detetom. Kod drugog deteta će vam se desiti da sačekate desetak minuta sa menjanjem pelene i nećete skakati na svaki njegov trzaj ili zvuk, a verovatno ćete i opuštenije da preskačete kupanje jer „koliko stvano beba može da se isprlja?“ Biće vam smešne i tešićete nove mame sa prvim detetom koje se još nerviraju i uzbuđuju svim tim stvarima.

Slika: Ben McLeod/flickr.com

Kakvo je vaše iskustvo sa drugom bebom? Da li je teže ili lakše?

Magnezijum i trudnoća

marina — Sat, 06 Apr 2013 08:10:42 +0000

Magnezijum je jedan od najvažnijih minerala i neophodan je za zdravlje. Tokom trudnoće i dojenja potreba za ovim mineralom povećava se za približno 5 do 10 odsto i iznosi oko 350 mg dnevno. Uz folnu kiselinu, jod i gvožđe, magnezijum se nalazi na vrhu lestvice minerala neophodnih za uspešan tok trudnoće i sam porođaj. Obezbedite ga u vidu prirodne mineralne vode Donat Mg – za zdravlje.

Svaka trudnica i majka koja doji mora da posveti posebnu pažnju pravilnoj ishrani i da se pobrine za dovoljan unos magnezijuma, i za sebe i za bebu. Najviše ga ima u namirnicama kao što su:

zeleno lisnato povrće,
žitarice,
mahunarke,
različite vrste oraha i
soja.

Veoma bogat izvor je prirodna mineralna voda Donat Mg jer u jednom litru sadrži više od 1000 mg magnezijuma.

Kako vam magnezijum u Donatu Mg može pomoći za vreme trudnoće?

sprečava negativne posledice stresa i iscrpljenosti – umirujuće deluje i pomaže kod depresije, glavobolje i nesanice
u saradnji sa kalcijumom omogućava normalan rad mišića materice i sprečava prevremene kontrakcije
sprečava grčeve u mišićima
pomaže u prevenciji pojave trudničkog dijabetesa
vezan za sulfate, uspešno pomaže u rešavanju problema opstipacije i osigurava pravilan rad probavnog sistema.

Kako piti Donat Mg?

Minerali su mali i možda neprimetni, ali su vrlo važni za mamu i bebu i neophodni za zdravu i uspešnu trudnoću. Zato se pobrinite da ih u vašem organizmu ima dovoljno. Preporučuje se da se Donat Mg pije i za olakšavanje čestih problema koji prate trudnoću kao što su zatvor, gorušica i stres.

Pre nego što popijete prirodnu mineralnu vodu Donat Mg, sipajte je u čašu i dobro promešajte jer će se tako iz nje izvući mehurići gasa CO2 koji može da izazove neprijatnu nadutost. Pošto je magnezijum u Donatu Mg u prirodnom jonskom obliku, on je električno aktivan i zato odmah stupa u biohemijske reakcije organizma i brzo nadoknađuje nastali deficit.

Samo 3 do 4 dl Donata Mg dnevno, osiguraće vam dovoljne količine magnezijuma i pomoći da izbegnete mnogobrojne trudničke neprijatnosti.

Više informacija na www.donatmg.net a klikom se pridružite i Facebook stranici TRUDNICA Mg Srbija.

Dula, pratilja porodilje otvorenog srca

jovanka — Thu, 14 Mar 2013 20:16:25 +0000

Koliko nas se beskrajno raduje kada sazna da očekuje bebu? :) A koliko nas tokom trudnoće biva okruženo jezivim, potresnim pričama o iskustvima žena iz porodilišta? I, koliko nas se zato plaši tog čina, traži “vezu” u porodilištu kako bi se osetila sigurnom, raspituje se o epiduralu i carskom rezu tražeći način da sebi – tobože – olakša taj događaj i, nažalost, veruje da je rađanje nešto rizično, bolno, komplikovano i potpuno van njenih moći? :(

Pisala sam o aktivnom rađanju, jednom posebnom porodilištu u Srbiji u kojem se poštuje porodilja i uvažavaju njene potrebe, kao i kako se dogodila promena u tom porodilištu. Brojni komentari svedoče o nepoverenju u mogućnost promene, ili o tome kako žene koje žive daleko od tog jednog, posebnog, porodilišta nemaju mogućnost izbora.

Danas vam predstavljam još jedan vid podrške ženi koja rađa, koji ubrzo može da postane dostupan svim ženama koje rađaju i to širom Srbije!

Upoznajte… dulu!

Dula pruža nemedicinsku podršku i informacije roditeljima tokom trudnoće, porođaja i nakon rođenja bebe. Ona je ženina pratilja na porođaju koja nudi neprestanu emotivnu podršku i fizičku pomoć ženi koja rađa i timu koji prisustvuje porođaju. Obučeni je profesionalac. Veruje da je porođaj prirodan proces, u sposobnost žene da rađa i njene instinkte. Razume potrebe porodilje i čini da se ona oseća uvaženom, zbrinutom i sigurnom, i pruža joj utehu i ohrabrenje u izazovnim trenucima. Poznaje tehnike za opuštanje i ublažavanje porođajnih senzacija kao što su disanje, masaža, kretanje i zauzimanje posebnih položaja.

Njena podrška je, na primer, preporuka literature o trudnoći i porođaju, upoznavanje žene sa njenim pravima tokom porođaja, izrada plana porođaja, držanje žene za ruku, masaža ili priprema osveženja za sve prisutne tokom porođaja.

Slika: www.birthdaypresence.net

Dule su obučene i imaju iskustva sa porođaja, i često su – mada ne nužno – i same majke. Imaju dobro poznavanje ženske fiziologije, ali njihova uloga nije medicinska – što je posao babice i akušera. Tako dula ne obavlja, na primer, vaginalne preglede, ne prati rad bebinog srca, niti daje dijagnoze i medicinske savete.

Slika: birthdoulasofpittsburgh.com

Ona se stara da porođaj ide dobrim tokom i bude osnažujući, a ako se desi komplikacija i potreba za medicinskom intervencijom, dula će i dalje biti pored žene i pomagati na bilo koji način na koji može.

Za razliku od medicinske sestre ili babice u porodilištima koje imaju više različitih obaveza – obilaze više porodilja, obaveštavaju lekare o njihovom napretku i stanju, bave se papirologijom, obilaze druge pacijentkinje, odlaze na pauzu i sve to obavljaju samo tokom svoje smene, dula ima samo jedan zadatak – da pruža porodilji podršku sve vreme, od početka do kraja porođaja.

Ona podržava porodilju i njenog partnera da imaju lepo iskustvo tokom trudnoće i rađanja. Njeno prisustvo i pomoć omogućavaju da se žena i njen partner opuste i uživaju na svom putovanju u roditeljstvo.

Istraživanja pokazuju da se uz kontinuiranu podršku dule:

povećava verovatnoća da porođaj bude prirodan 12%,
smanjuje verovatnoća za medicinskim intervencijama, kao što je carski rez (28%), korišćenje indukcije (40%) ili epiduralne anestezije, vakuum ekstraktora ili forcepsa,
porođaj ubrzava i po nekoliko sati,
povećava zadovoljstvo iskustvom rađanja (34%),
povećava broj mama koje uspešno doje svoje bebe.

Slika: www.auroramadre.com

***

Dula ume odlično da sluša. Prepoznaje porođaj kao prirodan, nemedicinski događaj, osim ako žena ne traži drugačije. Pravi mirnu, prijatnu atmosferu oko nas: prigušena svetla, sveće, aromaterapija, muzika. Prisutna je: neprimetna kada nam je do tišine, a staloženo aktivna kada nam ustreba. Ona nam pravi prostor da budemo potpuno svoje i u sebi. Pored nje smo ogoljene do poslednjeg atoma svog bića i ona nas takvu prihvata, voli i podržava.

Ona oseti kada nailazi talas otvaranja u našem telu i gde treba da pritisne da umanji njegov intenzitet. Prepozna da kada otvorimo oči, treba da pusti i ne pritiska više. Stavi hladnu oblogu na naše čelo i pruži nam gutljaj vode kada nam treba osveženje. Zasmejava nas i smeje se sa nama između kontrakcija. Razume nas, oseća i prepoznaje naše potrebe bez nepotrebnih reči. Prepušta našem partneru da nam pruža podršku u trenutku kada nam je potrebna njegova – muška – energija, snaga i dodir. Blaga kada nam se osmehuje, miluje nas po kosi i uhvati za ruku da nas umiri i zaštiti, i fizički jaka kao stena kada treba da se oslonimo na nju putujući kroz sve snažnije talase.

Ona neguje naše ustreptalo i probuđeno telo. Ona je Ohrabrenje. Nežan glas koji nam govori: “fantastično napreduješ!”.

Bodri nas kada se umorimo, ako sumnja počne da nam se prikrada i ako poželimo da odustanemo i pruža podršku da istrajemo do kraja… do trenutka kada dočekamo svoje čedo.

Pušta nas da uživamo u tom malom biću neometani, jer je to samo naš trenutak, samo naše vreme. Pravi prvu zajedničku fotografiju sa bebom kao uspomenu na taj jedinstven, nezaboravan i sveti događaj. Čuva naše sećanje na naše jedinstveno iskustvo rađanja.

Žena koja će zauvek biti u našem srcu.

***

Dula često poseti porodicu barem dva puta pre porođaja da ih upozna i sazna kakva su im nadanja – kakav porođaj priželjkuju, čega se plaše, da sazna kako im porodica reaguje u nekim situacijama, kako svakodnevno funkcionišu. Ako žena želi, dula joj pomaže da napravi plan rađanja. Ona joj je, zatim, emotivna podrška tokom porođaja ma koliko dugo on trajao. Sem emotive podrške, ona pomaže i u nekim praktičnim stvarima, pa tako, na primer, može da napravi čaj za sve koji su tu. Najvažnije, dula je tu i nikada ne napušta ženu.

Ranije su ovu ulogu imale mame, sestre ili rođake koje bi bile u blizini i koje bi pružale ženi podršku tokom porođaja.

Tokom susreta, dula nas podseća da je porođaj prirodna pojava. Ona nije autoritet, ona je nalik na prijateljicu koja zna puno toga o rađanju i koja nas informiše o onome što želimo da znamo. Neko ko ne utiče na naše odluke, ali nam pomaže da ih sprovedemo u delo onog trenutka kada spoznamo šta želimo.

Dule popunjavaju prostor između lekara, medicinskih sestara i babica koji su često preopterećeni, rade više stvari odjednom i obilaze više žena. Dule su te koje su neprestano pored žene koja rađa, stavljaju je u centar pažnje i vraćaju joj dostojanstvo.

Partneri žena koji prisustvuju porođaju takođe doživljavaju dulu kao dragocenu pomoć. Pored nje osećaju da nisu oni ti koji su jedini odgovorni da svojoj partnerki pruže podršku i zato mogu više da uživaju u samom činu. Tada mogu da se uključe onoliko koliko žele i ne osećaju da su pod pritiskom i da moraju neprestano da budu prisutni.

Dula nas emotivno podržava da se pustimo i prepustimo moćnom procesu rađanja koje ima transformišuću moć u životu žene i njene porodice.

Nakon porođaja emotivna podrška koja je ranije bila najvažnija sada prerasta u praktičnu: dula često obiđe ženu barem dva puta nakon porođaja da: se divi i uživa gledajući novorođenu bebu, da se podsete rađanja, pomogne oko presvlačenja, kupanja i hranjenja bebe ako je to potrebno, da zalije cveće, postara se da majka ima šta da pojede. Jednostavno, sve što je majci potrebno da se uradi – dule bi uradile. U svetu postoje postnatalne dule koje posećuju ženu svakodnevno tokom šest nedelja nakon porođaja da se pobrinu za sve što joj je potrebno.

Ono što žene često kažu svojoj duli posle porođaja je: “Ne bih to mogla da uradim bez tvoje pomoći”. Dula zna da to nije tako, da bi te žene mogle prirodno da rode svoju bebu jer su njihova tela sazdana da rode, porođaj je fiziološki proces, i beba “zna” kako da se spusti niz porođajni kanal. Ali se te žene pored njih osećaju bezbedno, zaštićeno i osnaženo.

Dula je na dužnosti 24 sata, sedam dana u nedelji. Ne isključuje svoj mobilni telefon i često ne može da uživa u pozoristu, bioskopu ili čaši vina jer može da se desi da uskoro mora da vozi kada je pozovu. Ali, kako jedna iskusna dula kaže, “Kada poziv stigne, adrenalin mi skoči i to mi više ne bude važno.”.

***

U mnogim zemljama postoje udruženja dula koja se bave njihovom edukacijom i putem kojih zainteresovne porodice mogu da stupe u kontakt sa dulama. Takve organizacije postoje u SAD i Kanadi, Velikoj Britaniji, Španiji, Portugaliji i drugim evropskim zemljama, kao sto su naši susedi – Mađarska i Bugarska, dalje u Indiji, Izraelu, Ekvadoru, Karibima, Australiji… U svetu, dula može da prisustvuje porođaju kod kuće, kada su najčešće prisutni i babica i ženin partner, kao i u porodilištima. U nekim zemljama, u kojima je prepoznat značaj i dobrobiti njenog prisustva na porođaju, dula je nezaobilazni član tima u porodilištima.

Odnedavno dule postoje i kod nas, u Srbiji! :)

U junu 2012. je održan prvi trodnevni seminar za dule u organizaciji udruženja “Snaga rađanja“ koju predvodi sjajna Mirjana Gnjatić, instuktorka joge za trudnice i mame i bebe i prva dula u Srbiji. Seminar je pohađalo 12 žena. Edukaciju je držala Réka Dézsi, članica DONA International, najstarije, najveće i najuglednije asocijacije dula na svetu, čiji sertifikati su široko poštovani kao mera kvaliteta i profesionalnosti.

Ukoliko želite da upoznate neku od prvih dula u Srbiji, saznate kada će biti naredni seminar za dule i dobijete odgovore na svoja pitanja, imaćete uskoro priliku za to tokom Svetske nedelje dula od 22-28. marta, kada će u Beogradu i Novom Sadu biti organizovane projekcije dokumentarnog filma DOULA! Za detaljno obaveštenje posetite stranicu udruženja Snaga rađanja na Facebook-u.

Pozitivno iskustvo rađanja oblikuje čovečanstvo.

Budimo deo promene, širimo priču o dulama dalje. Neka svaka žena zna šta je dula i neka joj ta dragocena podrška bude dostupna u Srbiji i šire.

Nataša, Bubicina i Matejina mama

Nataša i Jelena su dve mame, koje proizvode Hug Bug marame za nošenje beba i babylicious majice za dojenje :) i podržavaju roditelje da neguju svoje bebe i podižu decu vodeći se svojim instinktom i u skladu sa prirodom. Hug Bug Nataša je i sertifikovana instruktorka joge za trudnice koja je letos – do svog porođaja – držala časove u Shiva Shakti joga studiju u Beogradu.

Poziranje za trudnice

jovanka — Wed, 06 Mar 2013 10:48:21 +0000

Trudnoća je divan period za pamćenje. Odvojite zato dane za slikanje i ovekovečite ove trenutke. Izdvojili smo puno predivnih slika za inspiraciju. Obratite pažnju na pozu ali i na boju garderobe i ugao slikanja. Možete se fotografisati u kući ali i napolju, naročito po lepom vremenu koje dolazi. I ne morate čekati da vam stomak poraste kao trudnicama na slikama, fotografišite se tokom svih 9 meseci.

Sledeća slika Prethodna slika

Ljubav budućih roditelja

Via bkldecor.blogspot.com.

Koja je po vama najlepša poza za fotografisanje u trudnoći?

Priča jedne žene: “treća od deset”

marina — Tue, 26 Feb 2013 10:27:43 +0000

Već smo vam predstavili blog mame Dajane – mamadara.wordpress.com kroz postove „Kako sam preživela prvi bebin pad“ i Razmišljanje jedne mame:“vrtić je zakon“. Ona piše zabavno i iskreno, a ovaj put načinjemo jednu ne tako lepu temu – neuspele trudnoće. Pročitajte njeno iskustvo i podelite vaše priče – da podržimo one žene koje prolaze kroz slične stvari.

Slika: Carolina Tarre/flickr.com.

“Ovo ne izgleda dobro. Nema ploda. Samo gestacijska vrećica koja je nastavila da raste.”, doktorka je govorila polako znajući da je svaka reč teška.

Uputa je bila čekati par dana da samo ode, a ako ne, obavezna kiretaža. To je to. Ništa se ne može uraditi. Priroda je odlučila.

I šok i neverica i tuga i olakašnje sve smešano u mehanički izlazak iz ordinacije.

Jedino što je normalizovalo situaciju je da sam sad i ja bila deo kluba. Nakon infekcije i temperature, nije ovo tako ni loš zaključak. Svejedno kažu da 3 od 10 trudnoća završi tako… a znala sam ih bar 10 iz svog okruženja koje su prošle kroz isto što znači da je u suštini sve u redu.

Razmišljala sam šta sam ja mogla uraditi da se ovo ne desi, možda sam mogla mirovati, možda sam se mogla više paziti, možda, možda, možda…a možda ne možemo sve kontrolisati. Na kraju sam zaključila da je to taj neki život. Van naše moći i planova pa ako je tako, neka bude tako. Odradiću što više mogu da mi bude lakše pa idemo dalje.

Odrađivanje mog dela posla

Najgori deo posla sam uradila prvi. Obaveštavanje. I to je stvarno najgori deo posla ali brzo prođe.

Drugi deo se odnosio na prikupljanje informacija. Ovo je vrlo bitan deo pripreme za nešto što su naše babe odrađivale pre odlaska na posao. Ali šta ćeš…kad smo mi ta Y generacija. Dakle, pozvala sam prijateljicu koja mi je do sitnih detalja prepričala kako je prošla kroz sve to, šta joj je trebalo od papira, kome se trebalo javiti, šta od stvari poneti. U normalnim državama ovaj trening verovatno ne bi bio potreban ali kod nas ne možete računati samo na sistem već morate imati i back up ako hoćete da sebi olakšate. Tako treba znati da je bolje poneti svoju spavaćicu, papuče, maramice, da se čeka 2 sata nakon zahvata pa ako nećete da gledate u plafon, ponesite knjigu, i naravno, ne idite bez uputa i nalaza itd.itd. Vrlo je bitno i da osoba koja vam to sve govori ne bude paničar i da to normalno prihvata jer su vam tad racionalni delovi mozga prilično tupi i lako povodljivi.

Treći deo, takođe vrlo bitan, sistemi podrške na licu mesta. Tehnički naziv za nešto vrlo ne-tehničko. Mama, muž…koga imate i ko vam odgovara.

Na kraju, odlazak na lice mesta.

Sistem

Nakon čekanja od sat-sat i po, prozvana sam. Dve sestre su ispunjavale moje papire, jedna “peške” a druga pisaćom mašinom. Ta sa pisaćom mašinom mi je postavljala pitanje dok je kucala tako da sam je jedva čula a i ona mene verovatno.

“Ime.” DU-DU-DU! Mašina je udarala kao da joj je jedini zadatak da bude što glasnija.

Kažem.

“Koje je devojačko?” DU-DU-DU!

Mislim se ja, Broz, eto koje. Prestani da kucaš pa onda pitaj…ali naravno, ljubazno odgovorim. Potraja ta buka i nadglasavanje srećom samo nekoliko minuta.

Dade mi onaj izudarani papir sa mojim podacima pa me prosledi dalje da se presvučem. U spavaćici, čarapama i papučama sam prošetala do svog odeljenja, tzv. konezervative. Tu je sledilo merenje pritiska, upisivanje krvne grupe (ako nešto krene po zlu, je li) i upućivanje u sobu. Sve je išlo prilično brzo ili mi se bar činilo da ide nakon toliko čekanja.

Soba sivi dom, a u sobi cimerka sa burekom. Doček za sva čula. Delovala je da je blizu četrdesetih ali je to bilo teško odrediti. Bila je odmah za priču a ja nisam. Sreća pa su nas brzo poslali na ultrazvuk. Znajući da će me opet čačkati, donji veš sam već parkirala u torbu da čeka neke intimnije dane.

Opet u spavaćici, čarapama i papučama smo u pratnji sestre prodefilovale kroz dvije čekaonice i na kraju došle u gužvu pred ordinaciju gde se obavljao UZ. I da, ovo je situacija kad odelo čini čoveka i ženu. Ništa dostojanstveno nema u stajanju ispred ordanicije u spavaćici, pa makar i u bolnici, dok su drugi ljudi u kaputima i čizmama. Dobro je bilo što su nas prve uveli. Sestra je rekla da skinemo donji veš. Ja spremna prespremna, samo što se sama ne konektujem na aparat za UZ a moja cimerka se izbeči: “Pa ja mislila da će to preko stomaka.” Sestra joj na to nervozno pokaza da požuri. UZ je obavljen brzo i ja sam izašla prva. Nađoh uvučeno mesto između stolica da se bar malo izolujem od obučene mase kojoj sam bila vrlo interesantna. Dobro mesto za jedno ali loše za drugo jer uskoro dođe cimerka i bez imalo osećaja za lični prostor (neki Britanac ili Skandinavac bi zbog tolike blizine sa strancem verovatno pao u nesvest), pribi me uz zid i zabarikadira između stolica pa oduševljeno reče: “Nema polipa! Šta će sad? Sigurno ću kući.”

Nisam mogla ni da slušam šta govori nadajući se da će se bar malo odmaći. Jok. Stoji ona tako na meni i nastavlja monolog:” Pa, da. Šta će od mene kad ga nema? Ka’e doktor’ca, nema ništ’. Sigurno ću kući.”

“Joj, odmakni se, molim te!”, prolazilo mi je kroz glavu dok sam gledala ima li sestre da nas vodi u sobu. Sreća pa je brzo naišla.

“Sestro, je l’ da me neće operisati? Doktor’ca nije vid’la polipa. Nema šta onda, je l’ tako?”, utvrđuje cimerka svoja očekivanja sa sestrom.

“To će doktor odlučiti.”, reče sestra ne znajući da je čeka beskonačna petlja.

“Pa nema šta, nema polipa, nema operacije. Šta će od mene?”, nastavi cimerka.

“Ama ženo, ako hoćeš ići kući, idi. Nije tvoje da misliš.”, odbrusi sestra a meni opet posta jasno zašto je sistem često okrutan.

“Pa dobro al’ kad ga nema…”, reče ova više sebi nego sestri.

Ćutke smo otišle u sobu. Cimerka se dohvatila telefona, a ja sam čula sestre kako proveravaju da li je sala spremna.

Proces

Dođoše dve sestre po mene i opet u magičnom izdanju spavaćica, čarape, papuče prošetah pred novom grupom ljudi koji su čekali žene da se isporađaju. Ne znam što me je nervirala ta spavaćica…ali baš jeste.

No, uđoh u salu, kad tamo doktorica, anesteziolog, dve sestre i otvorena vrata.

“Otkopčajte grudnjak.”, reče jedno od njih.

Super, mislim se, jer sam morala da zadignem spavaćicu da bih to uradila. Druge nije bilo. No dobro. I onako ću opet na kanal…kao da je bitno.

Penjući se na onaj tzv. sto opet se setim dokumentaraca o dr. Mengeleu i pomislim kako sam glupa. Zar nemam nešto bolje o čemu ću misliti?! Dobro je pa je moja unutrašnja trabunjanja prekinula sestra, pomažući mi da se popnem između držača za noge, preko limenog lavora (Pa se ti ne seti Mengelea!) ko zna dokle bih stigla razmišljajući o tome.

Uspnem se i smestim i odjednom mnogo ruku i pitanja oko mene. Dve ruke prikopčavaju anesteziju, jedna usta pitaju za alergije i operacije, četiri ruke mi vežu noge, druga usta govore da sam dugačka, a treća ispravljaju i kažu da nisam dugačka, već visoka…neko tamo čestita praznike i novu godinu, ja gledam u neonku na plafonu koja se odjednom ugasi.

Sledeće čega se sjećam da molim neke žene u belom da mi ispričaju vic. Još žmirim, nešto mumljam, prebacuju me na krevet. Kopam po torbi tražeći telefon. Sestra me požuruje i govori da ću to kasnije i da odmaram. Ja ipak zovem muža. Fino ga molim da ispriča vic. Trebalo mi je nešto banalno i smešno u tom trenutku. Gospodin nije mogao da se seti ni jednog jedinog vica! Ni o Čak Norisu. Eto kakve sam sreće. Samo je pitao jesam li dobro, jesam li dobro…pa normalno da jesam, što je dosadan. Ostavljam telefon i odmaram. Kasnije sam se opet čula sa mužem pa mi je objasnio da sam zvučala skroz loše (kasnije sam vic dobila porukom) i da sam ga uplašila jer sam samo nešto mumljala.

…

Nakon 15ak min. potpuno dolazim sebi, vadim “Autostoperski vodič kroz Galaksiju” i odlazim u neki drugi svemir. Da, knjiga je definitivno bila dobar izbor.

Epilog

Ima tu još mnogo šta za reći. Tema je široka i dugačka…pa ću nešto ostaviti i za drugi put.

Podelite vaše priče i iskustva!

Autor: Dajana Šipraga Zlojutro alias mama Dara

Izvor: Treća od deset/mamadara.wordrss.com

Beba tokom carskog reza hvata doktora za prst

marina — Fri, 04 Jan 2013 08:57:11 +0000

Ališa Atkins se sa svojom trećom bebom porodila na carski rez. Tom prilikom, njen muž je uspeo da uhvati neverovatan snimak – trenutak u kom beba drži doktora za prst dok je on izvlači iz materice.

„Doktor me je pozvao i rekao mi da mu beba hvata prst. Ja sam tad potrčao ka njemu i uspeo da uslikam taj trenutak. Bila je to neverovatna slika.“, priča ponosni otac.

Nakon par nedelja, roditelji su poželeli da sliku podele sa svima pa su je stavili na Facebook, ne očukujući da će ona ubrzo proputovati svet.

„Nismo mislili da ćemo dobiti toliko pozitivnih komentara. Mislili smo da će svi reći kako je slika odvratna“, kažu Atkinsonovi.

Ališa je inače profesionalni fotograf, ali ovu sliku je zabeležio njen suprug. Ona je ovako slikala svoju devojčicu:

Koja je prva slika vaše bebe?

Izvor: Facebook.com/AclassicPinupA

Vežbanje u trudnoći – bolje zdravlje za mamu i bebu! (video)

marina — Wed, 28 Nov 2012 12:06:15 +0000

Naše telo najbolje funkcioniše kada dobije ono što mu treba. A treba mu malo vežbanja svaki dan! Istraživanja jasno pokazuju da i mama i beba imaju mnogo koristi od vežbanja tokom trudnoće. Ukoliko je mama aktivna trudnica imaće lakši porođaj i zdraviju bebu!

Može vam se činiti teško da vežbate, naročito u periodima kada želite da spavate i ako niste bili aktivni tj. niste vežbali pre trudnoće. Normalno je da vas trudnoća malo uspori. Ali, postoji dosta načina da vežbate na zabavan način – koristite stepenice, više šetajte i krećite se kada god možete. Probajte da plivate ili idete na jogu. Zapamtite da je telo napravljeno za šetanje, nošenje stvari, savijanje, čučnjeve i druge vežbe, iako nam moderno doba nameće sedenje (u kolima, ispred TV-a, kompjutera itd.).

Lekari su saglasni da se „u odsustvu bilo kakvih medicinskih ili akušerskih komplikacija, trudnicama preporučuje 30 minuta ili više umerenog vežbanja dnevno“. Imajući to na umu, za sve trudnice smo napravili video koji će vam pomoći da se aktivirate. Vežbe izvodi Ljiljana Simonović, instruktorka aerobika i pilatesa, koja je vežbe radila u 9.mescecu trudnoće. Vežbe su lake, prilagođene su svima i sigurni smo da ih i vi možete izvoditi! Vežbajte sa nama, za zdravlje i vas i vaše bebe!

Ljilja pokazuje osnovne vežbe u skraćenoj verziji. Shodno svojim mogućnostima odredite broj ponavljanja koji vama prija i postepeno povećavajte. Nemojte preterivati!

Da li vi vežbate?

Pripremanje “gnezda”: Kako se mozak menja dok čekate bebu?

jovanka — Mon, 19 Nov 2012 16:24:45 +0000

Ponoć je, a vi imate neodoljivu potrebu za pranjem tepiha, brisanjem prašine sa polica i preslaganjem već složenih fioka. Ova potreba za sortiranjem, čišćenjem, i generalnim organizovanjem života pre nego što beba stigne, poznati je fenomen koji prati gotovo sve buduće mame i naziva se „gnežđenje“.

Ova vrsta raspoloženja se može pojaviti u bilo koje vreme tokom trudnoće, ali čini se da je posebno intenzivna u poslednjem tromesečju, kada mnoge žene ovo stanje opisuju kao “nagli višak energije” i kada se buduće mame fokusiraju na raznorazne kućne “projekte” koji se jednostavno moraju obaviti pre velikog dana.

Naravno, čini se vrlo logičnim da svoj život pripremite za dolazak bebe. Međutim, ispostavilo se da bi priroda mogla biti odgovorna za naglu potrebu obavljanja svih silnih kućnih poslova, kao i da je zapravo takva potreba dobra za mamu i bebu.

Trudnoća je period tokom kojeg su mozak i telo mame zauzeti pripremanjem za nove izazove. Istraživanja pokazuju da se hemija žena, pa čak i struktura mozga, promene kada dobije dete i kada sa poveže sa svojim novorođenčetom. Međutim, sve te promene zapravo započnu i pre rođenja.

Sve trudnice i dojilje imaju visok nivo hormona prolaktina, koji je poznat po tome da stimuliše tzv. odgojno (negujuće) ponašanje. Zvuči neverovatno, ali mozak trudnica se promeni u očekivanju bebe. Neuroni rastu u regiji zaduženoj za “zbrinjavanje”, koja se zove medijalno područje, i na taj način pomaže mamama da se brinu o svojim bebama, ali tokom trudnoće (dok su prisutne mučnina i iscrpljenost) mame svoju energiju često kanališu pripremajući „gnezdo“.

Većina mama svoje poslednje tromesečje trudnoće opisuje kao ponašanje koje je na trenutke bilo vrlo neobično. Neke mame kažu da su doslovno imale napade panike ako nešto nije bilo urađeno. Kako mame svedoče: jednostvano je sve moralo biti gotovo, i to gotovo odmah. Takođe, mnoge mame se slažu da je takvo ponašanje, odnosno raspoloženje, bilo izvan njihove kontrole.

Ne samo da neke mame osećaju potrebu za pravljenjem “gnezda” u trudnoći, mnoge mogu osetiti kako su pod stresom i kako lako ulaze u stanje anksioznosti. Neke studije pokazuju da trudnice imaju određeni nivo hiper-svesti i povišenu teskobu. Na primer, trudnice su bolje u tumačenju nečijeg izraza lica, posebno kada se radi o strahu i ljutnji, što najverovatnije priprema mame kako da se nose sa opasnosću, i kako da na najbolji način nauče da zaštite bebu. Drugo istraživanje pokazalo je da je blagi do umereni stres sredinom trudnoće povezan sa boljim mentalnim i fizičkim razvojem male dece. Nije jasno zašto je to tako, ali istraživači smatraju da bi nizak nivo stresa majke mogao biti stimulativan za razvoj fetusa.

Instikt “gnežđenja” ja različit od trudnice do trudnice. Sve one, u očekivanju bebe, duboko u sebi prolaze kroz promene, znajući podsvesno da njihovi životi više nikad neće biti kao pre.

Kakvo je vaše iskustvo? Da li ste vi imali fazu u kojoj je sve moralo da bude dovedeno u red?

Izvor: roditeljstvo.com

Slika: zippaparazza!/flickr.com

Tipovi ljudi koje srećemo tokom trudnoće

jovanka — Tue, 13 Nov 2012 10:46:25 +0000

Postoje stvari koje se događaju tokom trudnoće koje su potpuno drugačije od bilo kakvog prethodnog iskustva. Posmatrati telo koje se menja i prilagođava stvaranju novog života uistinu je posebno, dok je shvatanje promena i reakcija tela na promene koje se dešavaju (osećaj pokreta bebe) fascinantno, emotivno i novo iskustvo.

Slika: mamanfufue/Flickr.com

Međutim, pored spomenutih iskustava, tu su i neke druge situacije u kojima se nalazite a koje također niste iskusili ranije. Tu spadaju i različite banalne situacije kao npr. jutarnje iznenađenje kada nakon buđenja ne možete shvatiti da je komad gardarobe koji ste još juče mogli da obučete, danas veće premali, ili prijatelji i poznanici koji vas pitaju da li se već osećate “ogromnom”.

Kroz anketu koja je rađena među trudnicama, odgovori su pokazali da generalno postoji šest tipova osoba koje su trudnice sretale tokom trudnoće, a koje nisu njihovi bliski prijatelji. Od tzv. “bezobraznih radoznalaca”, preko preopreznih, pa sve do onih koje će vam iz nepoznatog razloga pričati neke zastrašujuće i neprijatne priče.

U nastavku donosimo kratki opis svakog tipa:

Preterano radoznala osoba

Srešćete osobu koja će vam postavljati najintimnija moguća lična pitanja koje možete zamisliti. Naravno, ta pitanja neće imati nikakve veze sa njihovim privatnim životima, ali oni će bez obzira postavljati pitanja koja ne očekujete od osoba sa kojima niste bliski: da li nameravate da dojite, da li planirate da rodite prirodnim putem, da li ćete tražiti da vam daju epiduralnu anesteziju i slično.

Zbunjena osoba

Naićićete na osobu koja će biti potpuno zbunjena u vašem društvu. On/ona neće znati gde da gleda u vašem prisistvu. Vaš veliki stomak ili grudi ovaj tip ljudi mogu potpuno da zbune. Ove osobe jednostavno mogu davati neumesne komentare, ili pokazivati otvorenu nelagodu u društvu trudnica.

Preoprezna osoba

Ovaj tip će vas tretirati kao da nešto nije u redu sa vama – ili kao da ste malo dete. Oni će vas neprestano podsećati da sednete, nešto pojedete ili odmah obustavite sve poslove koje radite.

Nezainteresovana osoba

Možete susresti osobu koja je apsolutno nezainteresovana za vas, odnosno za vaše stanje. Ove osobe potpuno ignorišu činjenicu da ste trudni i u razgovoru ni na koji nečin ne pokazuju da primećuju vašu trudnoću.

Preterano srdačna osoba

Ovaj tip je možda upravo onaj koji trudnice ne vole. Oni će vam često dodirivati stomak i ponašaće se prema vama kao da ste javna imovina.

Netaktična osoba

Ovaj tip će vam, kada god vas vidi, pričati zastrašujuće priče o različitim komplikacijama u trudnoći i na porođaju svoje majke, prijateljice, rođake ili sestrine prijateljice koja zna nekoga ko je imao neko vrlo teško i strašno iskustvo u trudnoći.

Koji tip ljudi vi najčešće srećete, ili ste sretali, u trudnoći? Kako se vi ponašate prema trudnicama?

Izvor: roditeljstvo.com

Hirovi koji se tolerišu samo trudnicama

marina — Mon, 29 Oct 2012 20:21:54 +0000

Drugo stanje se s pravom smatra posebnim periodom u životu žene. Iako nismo sve iste, svaka je tokom trudnoće imala neki hir. Priznajte da svoju trudnoću niste barem jednom iskoristili kao izgovor za nešto? Za neke stvari je čak neophodno biti trudnica, jer prosto nikom drugom to ne bi ni palo na pamet:

Sledeća slika Prethodna slika

Buđenje partnera u sred noći za hitnu kupovinu hrane

I on to uradi.... a sada mu ne bi palo na pamet!

Koji je (ili je bio) vaš “hir” tokom trudnoće?