Problemi u braku oko kojih se parovi najčešće svađaju

u mom braku ima vise od jednog problema,.najveci je novac a zatim i jos 5 ili 6 stavki koje sam pronasla ovde.to je stvarno previse za jednu porodicu.ne znam dokle cu moci ovako,vec duze vreme razmisljam da uradim nesto po tom pitanju.prvenstveno zbog dece jer njima treba srecna mama a ne nervozna i neraspolozena.sve vise sam sigurna da zivim sa jednom sebicnom, nezrelom i neodgovornom osobom

u dosta stvari sam se ovde pronasla oko kojih se ponekad zakacimo ali to su sitnice po meni i neke banalne stvari oko kojih nekad ne treba dizati tenziju. Stvar oko koje se najcesce posvadjamo je odluka za drugo dete on nece jos uvek ja hocu jer nam je prva cerkica vec velika curica…tu je i pitanje malo vremena koje provodi sa nama i sa detetom razumem ja da on radi da bi nam obezbedio osnovna sredstva za zivot ali po meni uvek treba imati vremena za dete…postoje jos neke stvari ali mislim da tolerancija u braku treba da igra najvecu ulogu…

Auuuu….koliko samo ovih problema ima u mojoj kuci…a sto je jos gore,o njima se ne razgovara….Krenimo samo od finansija,pa treca osoba u braku…pa jos mnostvo toga….Njegovo sputavanje i zelja da zena bude samo zena….osoba sa totalno nisikim statusom u porodici….

Otkad sam u braku, osecam se kao majka svom muzu. Da sam znala sta je brak, NIKADA se ne bih udavala. Nema pomoci oko odrzavanja kuce, a samo zvoca kako je sve neuredno (pri cemu nam je stan 100x uredniji od ostalih stanova koje sam videla), stalno se osecam kao samohrana majka pa samim tim i nemam zelju za drugim detetom, radim vise nego on, ali se situacija stalno predstavlja kao da je on zrtva, izdrzava porodicu, a ja lencarim i lakiram nokte po citav dan, sex ne postoji u nasem zajednickom zivotu. Iskreno se kajem sto sam se ikada udavala.

Na veliku zalost vise od pola pomenutih….a jos gore je sto ne mogu da najem izlaz iz toga.

Ne znam šta je sa današnjim muškarcima. Apsolutno ista situacija u preko 80% brakova koje znam. Moj bivši je umeo samo da ponavlja beskonačno “nema… šta da se radi… nema” ali to što nema dovoljno za decu i neke dečije potrebe u njegovom univerzumu ne znači tragati za načinom da poboljša situaciju, on čak smatra da je njegovih 8 sati rada njemu dovoljno za dan, i mora posle posla da odmori, jede, odrema… njega znate ne zanimaju gluposti oko kuće, dečije obaveze … to sve čeka mene iako i ja radim i zaradjujem. Identično je i to da se stalno predstavlja kao da je bog zna kako uspešan u poslu a radi za skromnu platu – to naravno ne smete da mu spomenete jer je posao njegova “sveta tačka” i vrlo je uvredljiv. Sa druge strane često se podsmeva mom poslu. Poslednjih godinu dana uočavam koliko je tokom godina braka strateški srozavao moje samopouzdanje – svako rodjenje deteta me je u izvsnoj meri u odvojilo od posla, kao i svaku ženu, ali on je to zloupotrebljavao u svakoj prilici.Kajem se što sam se udavala.

Toliko negativnih kometara, ja sam se iznenadila. U mom braku ima od svega po malo, ali svesni smo toga,troje dece je doslo jer smo ih zeleli,samo suprug radi, ja sam kuci sa decom, privredjujem tako sto imam veliku bastu i sijem. Moj posao je vredan kao i njegov, on to veoma ceni, zavrsila sam studiranje u braku i sada dobila auto da mi bude lakse sa svakodnevnim obavezama. Uvece kad zavrsimo sa poslovima, decom, posvetimo se nama-volimo se jer smo u vezu pa kasnije u brak usli iskreno, bez lazi, foliranja i glume. A kada ima nekih nesuglasica, ja pustim da prodje i posle mirno razgovaram-pokazalo se da tako vise ceni mene i uglavnom budem u pravu-po meni je to tolerancija.
Mislim da svi ocekuju bajku- mi zivimo realan zivot i zato trajemo- uzivam i cenim to sto imam,to je moj zivotni uspeh!

Super komentar! :) Bas mi se svidja poslednja recenica! Ljudi se cesto istripuju nekim savrsenim zivotom iz holivudskih serija/filmova, pa budu sokirani kada im sve ne ispadne tako…
Usput, tekst je napravljen iskljucivo iz ugla zene, sto uopste nije fer ni objektivno. Ima danas i zena kojima je bitnija karijera od dece i porodice, koje nece nista da rade po kuci “jer nisu domacice”, koje razmisljaju samo o trosenju para, a ne i o njihovom zaradjivanju, koje samo cekaju da otrce kod mamice koja ce da im kuva i sprema umesto njih, koje su sebicne i razmazene… Nije fer sve svaliti na muskarce.

Bell super komentar,al ovi negativni komentari,zato sto nisu osobe srecne,za srecu netrebaju skype stvari,…male sitnice,lijepe rijeci,sloga,iskrena ljubav,to je najvece bogastvo…pozdrav

Sve je manje više tačno. Brak je jedno vrlo loše mesto za ženu. Ipak, kao da je postala praksa da mnogi parovi imaju odvojene novčanike i da se finansije kriju od partnera. Nisam verovala da ću ikada biti primorana da tako nešto trpim i radim, ali sila zakon menja. Nije mi lakše što nisam jedina. Zajedništvo u porodici više ne postoji. Svako živi za sebe. Brak kao institucija je sam sebe pojeo.

80 posto svega toga i u mom slucaju, u sustini sam zaista nesrecna, ali naucila sam sebe da obmanjujem veoma dobro… porodica mi je jako bitna, pa onda trpim takav zivot. Sve mi se smucilo, cini mi se da radim samo za njega, dete drugo ne spominje, odrzavam kucu, titram mu non stop, jer je stalno nervozan i ljut; cesto sam i bolesna jer mnogo radim, ne secam se da je ikad obratio paznju… tuga

Zene,da li ste vi normalne?Sta trpite…Niste valjda toliko nesposobne…

I ja se, nazalost, pronalazim u vecini navedenog, ali jednostavno ne znam kako da izadjem iz svega, vrtim se u zacaranom krugu. Bilo je daleko bolje dok smo samo izlazili, onog trenutka kad sam usla u zajednicki zivot sve je postalo ocajno, i iz dana u dan sve je gore. Ja sam ostala ista, a on se promenio, zapravo se nije promenio vec je samo skinuo masku dobrog muskarca, domacina, kako je to cesto naglasavao. Od svega toga dobila sam lenjivca i raspirkucu…i dete u paketu, pa sad trazim nacin da izadjem iz ovog besmisla.