Za hrabre i istrajne: činjenice o rađanju – necenzurisano
Nedavno sam napisala tekst o aktivnom rađanju i iz više komentara stekla utisak da je trudnicama i porodiljama (kao i svima ostalima) potrebno pružiti pregršt informacija kako bi promenile ugao gledanja na porođaj, naročito ako su – nažalost – imale loše lično iskustvo.
Jedan od komentara na tekst je bio da «je u nekoj drugoj zemlji moguće sprovesti ovakave porođaje, ali u Srbiji definitivno NE!!!». Počeću strelicom koja se osvrće na ovaj komentar:
- Verovali ili ne, u Srbiji JESTE moguće imati prirodan porođaj iliti aktivno rađanje iliti porođaj bez intervencija, gde porodilja dođe (doslovno) sa spiskom želja na razgovor sa akušerom i babicom o tome kako bi volela da njen porođaj teče (npr. ne želim klistir ni brijanje, želim da muž bude sa mnom sve vreme, želim da beba bude neprekidno sa mnom nakon porođaja), i da se te njene želje uvaže – čak i ako se na porođaju ne zadese baš taj akušer i ta babica. U pitanju je porodilište u Pančevu. Osoblje pančevačkog porodilišta sa oduševljenjem reaguje kada trudnica ima ovakve jasne stavove i želi prirodno, neometano da se porodi. Nedavno sam sa dve poznanice-trudnice sa kojima delim slične poglede na rađanje posetila ovo porodilište i dobila pregršt korisnih informacija. Opšti utisak je da je ovo porodilište odmaklo daleko ispred svih drugih porodilišta u Beogradu (poredim sa Beogradom jer tu živim, tu sam se prvi put porodila, a znam i iskustva brojnih prijateljica koje su se porađale u beogradskim porodilištima) i u detalje ću se ovim pozabaviti u svom narednom članku. Ovo je ionako maratonski članak bez elaboriranja na temu posete Pančevu i fora je da ga pročitate do kraja (i sa nestrpljenjem čekate nastavak i ostavite gomilu kvalitetnih komentara), a ne da odustanete kada se smorite videvši koliko treba da se skroluje. Hajdemo dalje, samo hrabro!
A sada, ponavljanje gradiva (bez prozivanja), i ponešto novo, ali žestoko!
- Žena je sazdana da rađa.
- Ona ima duboko usađeno znanje o tome kako da rađa.
- Atmosfera prilikom rađanja treba da je bliska onoj kada se vodi ljubav i začne novi život: prijatna, intimna i bezbedna.
- Većina današnjih porodilišta je podređena udobnosti bolničkog osoblja, a ne porodilji (npr. brijanje da se lakše zašije epiziotomija ili ležanje porodilje na leđima da bi joj se lakše prišlo da se obavi ginekološki pregled ili dočeka beba).
- Današnje medicinsko obrazovanje produkuje akušere edukovane da posmatraju trudnoću kao bolest, neprestano izlažući trudnicu stresnim testovima kroz koje se traže anomalije u trudnoći. Šta mislite – koliko akušera zna kako teče neometan, neasistiran – prirodni – porođaj i koje sve varijacije na temu postoje? Na primer, jednoj porodilji se tri dana otvara grlić materice, drugoj je tri puta obmotana pupčana vrpca bebi oko vrata, trećoj je beba okrenuta karlično, tj. prednjače njene nogice umesto glave prilikom rađanja, četvrta je tri nedelje «prebacila» termin – i svi porođaji se završe uspešno, bez nepotrebnih intervencija; u sva četiri navedena slučaja bi u porodilištima bile sprovedene intervencije koje bi narušile prirodan tok (indukcija da se porođaj ubrza ili hitni carski rez). Nažalost, zanemarljivo mali broj njih prisustvovao neometanom porođaju – uz, što bi na engleskom rekli – if any.
- Jeste li još tu? Pratite radnju? Svaka čast!
- Retke su žene koje uspeju da osveste da je trudnoća najlepši dar prirode i jedan magični, jedinstveni i neponovljivi period u njenom životu i da u njemu uživaju.
- Većina današnjih porodilišta su hladna mesta, sa jako osvetljenim salama za porođaj ili boksovima, puna – ponoviću reč: hladnih metalnih medicinskih alatki, aparata za očitavanje raznih parametara, okrečena u belo ili bolničko zeleno, sa brojnim bolničkim procedurama koje postoje zbog prevencije komplikacija, ali su često upravo te procedure i nepotrebne intervencije osoblja TE koje uzrokuju komplikacije!
- Trudnice i javnost uopšte su izloženi iskrivljenoj slici porođaja u raznim TV serijama, filmovima ili medijima kako je porođaj jeziv, bolan i uključuje toliko vikanja da deluje da će porodilji da eksplodira vena posred čela! Očevi se redovno smotaju, izbezume ili onesveste. Tu su i neizostavne «horor» priče porodilja iz raznih porodilišta…
- Porođaj je nešto čega se žene uglavnom plaše, i zato sa puno strahopoštovanja, bez postavljanja pitanja, predaju kontrolu nad rađanjem u ruke akušera i babice
- Umesto da se žena PORAĐA, ona iz straha dopušta da je drugi PORAĐAJU predajući svoju moć drugome i tako nepovratno gubi priliku da se poveže sa svojom ženskom snagom, upriliči najbolji mogući početak života svojoj bebi, uspostavi bliskost sa bebom u prvih sat vremena njenog života, postavi snažne temelje porodice (kada je i otac prisutan na porođaju i može da prihvati bebu ili je mazi neposredno nakon rođenja) i brz i lak oporavak za sebe.
- Današnji užurbani i tehnološko napredni stil življenja nas je udaljio od nas samih, našeg instinkta i prirode i većini nas – trudnica – je potrebna podrška da se povežemo sa svojim bićem, svojom suštinskom prirodom i svojom sposobnošću da rađamo prirodno
- Kaže se da ako je žena svesno prisutna tokom svog porođaja da je to ekvivalentno 7 godina meditacije!
- Hej, tu li si? Nisu te odbila ni ova «spiritualna naklapanja»? OK, idemo dalje!
- Jedan od najboljih načina da se žena pripremi za aktivno rađanje jeste da pohađa časove joge za trudnice i da čita literaturu (nama dostupnu uglavnom na engleskom jeziku i putem interneta) o prirodnom porođaju (termini za pretragu: natural birth, home birth, unassisted childbirth); na srpskom jeziku je dostupna knjiga dr Vuka Stambolovića «Porođaj», kao i na hrvatski prevedena knjiga francuskog akušera Mišel Odena, Michel Odent, «Preporod rađanja»).
- Kada je žena svesna sebe i adekvatno – u skladu sa prirodom – pripremljena za porođaj, i ako je njeno okruženje prijatno, intimno i bezbedno kada počne porođaj ona ima odlične preduslove za aktivno rađanje: ona će tada imati kontrolu nad svojim umom, dušom i telom. Moćno će se povezati sa svojim instinktom i prepustiti se animalnom u sebi. Slušaće svoje telo i kretaće se aktivno zauzimajući položaje koji joj prijaju u datoj fazi porođaja: na primer, kružiće kukovima ili ih pokretati napred-nazad, naginjaće se unapred i naslanjati na stabilnu podlogu tokom kontrakcija da ublaži njihov intenzitet, naslanjaće se na hrpu jastuka ili veliku (pilates) loptu da se odmori između kontrakcija, slobodno će da jede i pije ako oseti potrebu, tražiće da se tušira ili boravi u vodi koja će joj opustiti mišiće i dodatno ublažiti kontrakcije. Slobodno će vršiti nuždu kada ima potrebu. Neće se obazirati na društvene norme i to da treba da se ponaša «pristojno»: verovatno će biti gola jer će joj smetati dodir tkanine na telu i ispuštaće gotovo animalne zvuke kako se porođaj bliži kraju.
- Kada joj počnu naponi ona će da čučne ili klekne, ili će zauzeti položaj četvronoške (na kolenima i šakama ili laktovima) i tako maksimalno iskoristiti silu gravitacije da se njena beba spusti niz porođajni kanal, i da joj putevi kojima beba prolazi budu što više otvoreni, a istovremeno nenapeti. U nekom od tih položaja – četvoronoške ili čučećem dok se oslanja na neku podlogu iza leđa, na oca svoje bebe, babicu ili dulu će i doneti svoju bebu na svet.
- Oko 20% žena koje se porađaju aktivno u prijatnoj atmosferi sličnoj onoj u kojima vode ljubav, najčešće uz prisustvo i podršku partnera i još neke osobe od poverenja, dožive orgazam tokom rađanja! Nimalo zanemarljiv procenat, a tako dobro čuvana tajna! Zašto? Najčešći odgovor žena je: iz solidarnosti prema onima koje su imale teško, čak traumatično iskustvo rađanja, pa ne žele da se one osećaju loše.
- Pazi sad, udahni duboko i hrabro zaroni, vraćamo se u ono što je realnost za većinu: umesto prirodnog, aktivnog rađanja, žena u većini porodilišta satima leži na leđima na porođajnom stolu, ne dozvoljava joj se da pije vodu, verovatno ima braunilu u ruci da bi primala infuziju, i na stomaku ima kaiševe koji pričvršćuju aparat za neprestano nadgledanje rada bebinog srca. Porodilja pritom najverovatnije tokom osmog i devetog meseca trudnoće spava samo na boku uz potporu jastuka i svega drugog čega se domogne – jer joj je na leđima neudobno, a čak i na boku se ponekad maltretira, i često se budi i ustaje da piški ili jer je žedna, tako da joj je nužno da i tokom spavanja neprestano istražuje šta joj kada prija i zauzima razne položaje. Njoj je u položaju na leđima tokom porođaja veoma neudobno i bolno, naređeno joj je da se ne mrda kako se kaiševi koji pričvršćuju aparat za praćenje bebinih srčanih tonova ne bi pomerili i neko morao ponovo da ih namešta. Zbog ležanja na leđima kontrakcije su joj daleko bolnije nego što bi bile da može slobodno da se kreće. Usled ovog položaja su joj takođe pritisnuti krvni sudovi koji dovode/odvode krv do srca, što počinje da utiče na nju i njenu bebu. Pošto je atmosfera oko nje hladna, položaj takav da se njeno telo bori protiv (konstantne, neumoljive i nepobedive) sile gravitacije, i ako nema adekvatnu emotivnu podršku, proces rađanja može znatno da se uspori ili čak zaustavi. A porodilište ima protokole, i unapred ograničeno vreme koliko porođaj može da traje. Tada porodilji osoblje može da da indukciju – bez da je pita za saglasnost za takvu intervenciju ili uopšte obavesti o tome šta će sprovesti – sintetičke hormone koji će veštački ubrzati porođaj tako što će učiniti da kontrakcije postanu daleko intenzivnije, učestalije i duže. Ležeći na leđima, bez prirodno izlučenih hormona sreće i ljubavi (oksitocin i endorfin) koji joj pomažu da joj kontrakcije budu efikasnije i da se uspešno nosi sa njihovim intenzitetom, puna sintetičkih hormona koji joj prave disbalans u telu, bez mogućnosti da se aktivno kreće – žena je tada u agoniji od jakih bolova. Te mnogo duže, snažnije i učestalije kontrakcije utiču i na bebu i remete njeno disanje. Sada je već nužno da porodilja primi epidural kako bi se bolovi ublažili, a posledično će potpuno izgubiti osećaj nad donjim delom svog tela. Možda su i bebini tonovi opali što zahteva da se sprovode dodatne intervencije za ubrzavanje porođaja. I tako se nastavlja mešanje u prirodan proces gde spirala intervencija ide sve dalje i dalje, sve brže i brže – u nepovrat… na kraju će trudnica, ne osećajući napone, da sluša instrukcije babice kada treba da se napne i «gura», povećava se šansa da će dobiti epizotomiju (rez na perineumu, tj. tkivu između vagine i anusa) kako se ne bi «pocepala» i kako bi je lakše ušili. Možda će postojati potreba da se beba izvuče uz pomoć forcepsa ili vakuuma ako je žena do tada izgubila snagu i ne može voljno da «gura» dovoljno snažno ili je ugrožen rad bebinog srca usled nedostatka dotoka kiseonika ili slično. A možda završi na operacionom stolu i porode je carskim rezom… :(
- Da se razumemo: komplikacije SE dešavaju, i dobro je da postoji savremena tehnologija i da akušeri i babice znaju da prepoznaju kritičnu situaciju i na vreme reaguju i spase život mame i bebe. Ipak, danas se suviše često primenjuju nepotrebne intervencije koje same postaju uzrok komplikacija.
- I da se razumemo oko još jedne važne stvari: trudnica treba da ima pravo da bira kako će se poroditi! Ako ona želi da je porode carskim rezom – treba tako da bude. Ako želi da dobije epidural – treba da ga dobije. Jednom rečju: trudnica je ZAKON! Ona treba da oseća da je uvažena, prihvaćena i zaštićena, a ne nebitna, nemoćna i osuđena.
- Trudnica treba da bude poštovana u porodilištu i sve treba da bude podređeno njoj i njenoj udobnosti!
- svemu navedenom postoje brojna naučna istraživanja koja govore u prilog prirodnog, aktivnog rađanja. Nažalost, retka su porodilišta i centri za rađanje u svetu (ali ipak postoje, čak i u Srbiji!) gde se ovo primenjuje.
Drage trudnice, mame, bake, tetke, ujne, prijateljice i svi ostali koji ste imali istrajnosti da pročitate ceo ovaj tekst: najpre, svaka čast (bez zafrkancije!), nije bilo lako pročitati ovaj maratonski tekst na ovako ozbiljnu temu! Zatim, molba, direktno, bez okolišanja: ako osećate da iza ovih reči stoji istina i smatrate da on može da pomogne makar jednoj trudnici da počne da razmišlja drugačije o trudnoći i rađanju, i podstakne je da nađe podršku kroz koju će da se osnaži i ima aktivno, moćno, transformišuće rađanje i uspešno se poveže da svojom bebom i svojim partnerom – ili prepoznate da ovaj tekst može da doprinese širenju svesti među ljudima o istini o rađanju, share-ujte link na ovaj tekst. Možete ga deliti mailom ili na svom profilu na nekoj od društvenih mreža ili na svom blogu, omiljenom forumu i slično. Uz to ostavite neki uvodni komentar da podstaknete poznanike da ga pročitaju.
Trudnica je ta od koje kreće promena. Ona je moćna i ima garantovana prava! Ako se dovoljno trudnica informiše, osnaži i pripremi za aktivno rađanje, i traži da se njene potrebe poštuju – otvaraće se vrata jednog po jednog porodilišta i pomoći njihovom osoblju da prihvate promene. Postaće sveprisutno da trudnicu uvažavaju, da je na porođaju prati partner i – ako ona želi i bliska prijateljica ili dula (o ovome će biti reči), da atmosfera u prostoriji u kojoj se porađa bude nalik onoj kod kuće, partner će moći da je masira, mazi, ljubi, iskazuje nežnosti i pruža joj podršku da zauzima položaje koji joj prijaju, i na taj način pomaže da se ona opusti i prepusti rađanju. Zajedno će dočekati bebu u intimnoj atmosferi poverenja i prihvatanja, i snažno će se povezati kao porodica za ceo život.
Napravićemo, korak po korak, veliku i izuzetno važnu promenu u našem društvu. Verujem da će i akušeri i babice biti zahvalni za nastale promene i ponosni, inspirisani i ispunjeni poslom kojim se bave.
I da vas podsetim na porodilište u Pančevu – tu se porodilja poštuje i sve je upravo podređeno njoj. O tome uskoro u narednom članku.
Do sledećeg čitanja,
Nataša, Hug Bug mama
 |
Povezani tekstovi:
55 komentara za “Za hrabre i istrajne: činjenice o rađanju – necenzurisano”
Ostavite komentar
PRIJAVITE SE ZA NEWSLETTER
Budite u toku sa najnovijim temama i promocijama
Najnoviji tekstovi
 potrebno pružiti pregršt informacija kako bi promenile ugao gledanja na porođaj, naročito ako su – nažalost){kind=link}
25-7-2012
11:05
Komentar:
Divan tekst. Ja sam uživala u mojoj trudnoći i to je sigurno jedan od najlepših perioda mog života. Ali s obzirom da sam se za svoj prvi porođaj pripremala tek u 37 godini postojao je ogroman strah vezan za sam čin porođaja. Iako sam pročitala gomilu članaka, godinama slušala žene iz moje okoline kako prepričavaju svoja iskustva i išla redovno na divne vežbe za trudnice, nisam bila opuštena. Zato sam PLATILA babicu da bude uz mene svo vreme i da odradi svoj posao kako treba. Tužno,a? Sve je prošlo u najboljem redu. Posle samo 5 sati i samo dva napona, bez epidurala, moja ćerka je ugledala svoju mamu. Ja sam i pre i za vreme i posle porođaja imala kraljevski tretman i sve mi je ostalo u divnom sećanju. Ali ja sam to PLATILA. Da li sam morala? Jesam! Platila sam ono što me inače sleduje, ali platila sam i sigurnost i opuštenost koja mi je u tom trenutku bila potrebna. Trudnica koja se porađala u isto vreme kad i ja nije mogla da dobije ni gazu natopljenu vodom da ovlaži usne,a ja sam oko sebe imala čitav tim koji je bio dežuran. I svaki sledeći put bih učinila isto jer NEMAM IZBORA. Ne može svaka trudnica da se porodi u Pančevu. Podržaću svaki napor i borbu da se nešto (sve) promeni po tom pitanju. Prirodni porođaj je divan kad je majka opuštena i srećna.
25-7-2012
11:44
Komentar:
ja mislim da ovakav tekst treba da bude uramljen i okacen po svim porodilistima i dispanzerima ali da cita osoblje pa tek trudnice.jer kad su se vec skolovali tebalo bi da znaju i sta je lepo ponasanje.nazalost ja nemam lepa iskustva,sestre vicu na porodilje i ne pomazu uopste pogotovo prvorotkama koje ne znaju sta ih ceka.cula sam i da ima dobrih ali nisam dozivela pa ne mogu reci
25-7-2012
12:15
Komentar:
Ostale ste hrabre HugBug mame – bez obzira na nesuvisle komentare prethodnog članka. BRAVO!!!
Moram reći da sam imala prelepo iskustvo dva prirodna porodjaja u Gradskoj bolnici na Zvezdari. Iako sam na Nbgd-u i Višegradska i Front su mi bliže, nekako mi se dopala ideja porodjaja u malom porodilištu gde nema buke i larme, gde se žene ne tretiraju kao na pokretnoj traci. Oba puta sam se porodila uz asistenciju babica kojima NISAM platila NIŠTA, bila sam “spremna” (išla na vežbice, čitala pdf “Bezbolan porodjaj” nebrojeno puta i ČUVALA se loših iskustava) ali sam se i jako plašila. Plaćanje carskog reza i epidurala za mene nikada nije bila opcija – htela sam prirodni porodjaj i zahvaljujući sestrama iskusnoj Slavici, mladoj ali jednako srdačnoj i upornoj Ivani, kao i Dr Kušljeviću sve je prošlo u najboljem redu. Ni pucanje, ni epiziotomija, baš ništa. Moram da napomenem da sam sve njih tada videla prvi i poslednji put, a odlično su se porodile i moje “cimerke” koje su tih dana radjale svoje bebane uz pomoć tog fenomenalnog osoblja. DA – dodavale su nam gaze natopljene vodom iako to nismo tražile niti plaćale – iskreno nisam znala šta mi je potrebno niti šta mogu da dobijem, DA – okretale su me sa boka na bok i pitale kako mi je najlakše, “rotirale” bebu, bile su oko mene na svakih 5 minuta i ćaskale sa mnom da mi olakšaju, brisale mi čelo… To su ljudi koji zaista vole svoj posao. Dirljivo je koliko se trude da olakšaju bol, i koliko se raduju svakoj novoj bebi, nežne su i pažljive.
Inače imam jako dobru prijateljicu koja radi kako babica u Frontu i svima redom najtoplije preporučuje epidurale i carski jer živi od tih procenata, ali upravo slušajući njene priče sa porodjaja pod epijem od prvog dana trudnoće sam bila sigurna da ne želim ni epidural ni carski, već isključivo prirodan porodjaj. Trudnoće su bile ok, bila sam pokretna i uprkos tome što su bebe bile visoko i tokom porodjaja, i što je dr u jednom času pitao gde da “seče” insistirala sam da ne rade epiziotomiju i prošla savršeno, nije bilo komplikacija zbog kojih bih završila na carskom.
4-9-2012
22:10
Komentar:
Čitam vaše pismo, pa sam se setila svog porođaja u Gradskoj bolnici na Zvezdari 2000. godine. I ja sam imala predivno iskustvo. Birala sam kako želim da se porodim, i dobila sam tretman kakav sam tražila. Prošlo je 12 godina pa sam zaboravila imena babica i doktora, ali zahvaljujući njihovoj ljubaznosti i smirenosti ja sa porođaja nosim predivna iskustva. Porođajna sala je mala, tiha, topla, pustili su mi laganu muziku i obilazili me redovno, a ja sam spavala između trudova. Babica mi je pomagala da se okrenem na bok, ili kako mi je najudobnije, jedino što mi nisu dale, bila je hrana (da, tražila sam da jedem na porođajnom stolu). U jednom trenutku uključili su mi indukciju, i porodila sam se za 20 minuta.
Moram da napomenem da svoje iskustvo s porođaja U Gradskoj bolnici rado prepričavam i dan danas, naročito kao odgovor na mnoge jezive priče i iskustva. I želim da zahvalim osoblju porodilišta što su mi pomogli da porođaj doživim kao moćan, prelep, jedinstven i čudesan, a tako prirodan događaj.
25-7-2012
12:45
Komentar:
E pa trudnica u Srbiji je i dalje žena koja je širila noge, pa neka trpi. Nista se posebno nije promenilo. Meni babica nije htela ni torbu sa stvarima da ponese, kada me je vodila u porođajnu salu, iako sam se previjala od bolova. Kolica?! Mala šala. Da ne pominjem to da je posle porođaja, druga babica, koja me je vozila u sobu čudno pogledala što nisam htela, gola kao od majke rođena, da ustanem i obučem spavaćicu pred dvojicom ljudi koji su popravljali bravice na ormanima!!! Molim vas, ja nemam reči kojima bih opisala sve to. Ovaj tekst mi zvuči, kao da će neko posle čitanja da iskoči i da kaže:-”Moša, malo smo vas zezali.” Daj Bože da za koji vek bude kao što je napisano.
25-7-2012
13:15
Komentar:
Tekst je divan, ali me prilicno rastuzio :( Rastuzio me jer sam tokom cijele trudnoce mastala da cu svoje dijete donijeti na svijet upravo na opisani nacin, prirodno i radosno i sa ljubavlju. Nazalost, moj porodjaj je protekao potpuno suprotno. A bas sam se lijepo pripremila, procitala svu literaturu, pa cak povremeno radila i vjezbice :)
Nisam samo ja kriva za tok svog poroda, izmakao je kontroli. Nista nije islo onako kako sam ja citala i kako su me ucili.
Ipak, nikada se nisam oslobodila grize savjesti sto sam svoje dijete izlozila takvom stresu, sto nisam bila hrabrija, sto nisam ipak nekako izbjegla carski rez, sto ga nisam docekala na ruke odmah po rodjenju, sto nisam bila dovoljno snazna!
A znate li zasto? Zato sto nas zovu razmazenim ako zelimo da muz prisustvuje porodu, bezobraznim ako trazimo da nam babica pomogne, ludim ako vristimo od bola, neposlusnim ako se ne otvaramo kako treba itd. Namecu nam osjecaj krivice. Umjesto da se osjecam ponosnom sto sam uradila nesto tako velicanstveno, ja sam se osjecala jadno i sicusno.
Drugi put cu znati bolje, znacu sta je najbitnije, pa kako god da porod tece. Ali kako da znas sve to, ako ti je prvi put?!
Voljela bih da se stvari promijene, da trudnice i porodilje budu tretirane kako zasluzuju, u porodilistu i van njega.
Strepnja prvorotkinje i strah od poroda je potpuno ljudski osjecaj i zasluzuje paznju. Ulazis u nesto sto nikada nisi iskusio, ulazis svjesno u par ili vise sati bola, osjecas ogromnu odgovornost i pritisak da sve izvedes kako treba, a niti ne znas sta to tacno znaci. I ma koliko voljeli svoju bebu u stomaku, ne mozete ni pretpostaviti koja kolicina ljubavi ce da vas obuzme kada ju konacno vidite. Tako da nekako usput, ako se stvari zakomplikuju, samo zelite da se sve sto prije zavrsi i preplavi vas panika. Zato sto niste nikada pre to dozivjeli! I sta tu nije jasno? Sta je tu neshvatljivo? Zasto da nas kaznjavaju zbog toga?
Hajde bar mi zene da budemo podrska jedna drugoj! Imajte vise razumijevanja. Nismo sve iste i razlicite nas stvari muce. Neko se plasi visine, neko miseva, a neko poroda. Sigurno i vi nosite neki strah u sebi. I jos nesto, jednog dana ce vasa kcerka prolaziti kroz sve ovo. Ako promijenite barem svoj stav, mozda vec sada mozete da joj olaksate :)
16-1-2013
23:29
Komentar:
Jao, Boki, kao da sam ja pisala tvoj komentar, ja sam se osecala, i jos uvek se osecam kao ti, a traume sa porodjaja jos ne mogu da zaboravim. Kamo srece da nisam zavrsila u onom smrdljivom niskom porodilistu, i, koliko god se trudila, nisam uspela da se izborim za neke normalnije uslove. Na koja god vrata da sam zakucala, bila su zatvorena. Nazalost, ja svoj porodjaj pamtim kao najgore iskustvo u zivotu i veoma sam tuzna zbog toga, a u isto vreme besna na kompletno osoblje i upravu GAK-a Nis. Razmisljala sam cak i o porodjaju kod kuce kada sam cula kako je na klinici, ali su mi svi rekli da je to nemoguce. Mnogo mi je tesko sto cu nesto sto bi trebalo da bude najradosniji dogadjaj u mom zivotu uvek pamtiti po zlu…
25-7-2012
13:53
Komentar:
Hidden due to low comment rating. Click here to see.
25-7-2012
14:01
Komentar:
Bilo bi divno kada bi svaka trudnica otišla na porođaj sa osmehom na licu.
Meni u tome nisu pomogle ni vežbe po Domovima zdravlja ni iskustva prijateljica već informacije sa sajtova kao što je ovaj.
To je jedan divan čin u kome bi trebalo svaka žena da uživa i da mu se raduje, ali to u Srbiji nije tako, žene koje rade po porodilištima su izuzetno surove prema porodiljama zašto je to tako – ne znam, ali taj tretman koje žene prođu po Beogradskim porodilištima uliva samo strah i ništa više.
Trudnice trebaju da imaju poseban tretman kao i porodilje jer pred njima je veoma važna uloga, porođaj, zatim dojenje, sveukupno majčinstvo, umesto da nam ceo ovaj čin rađanja ulepšaju, kao da se na sve moguće načine trude da nam otežaju.
Na svu sreću, zahvaljujući mom pozitivnom stavu i radovanju mojoj devojčici, ja na porođaj gledam kao na nešto uzvišeno i to jeste najlepši dan u mom životu kada sam se porodila.
Moja Anja je rođena sa pupčanom vrpcom oko vrata, ljubičastih kapaka i krvavih beonjača, i nije zaplakala…umorila se jer je želela par sati ranije da izađe iz maminog stomaka…dobila je ocenu 8 i bila je našminkana narednih par meseci :) sporo su se povlačile ljubičasti podlivi sa kapaka…
doktor je čekao kraj smene da bi počeo porođaj tj. da bi me uveo u porođajnu salu, jer sam htela samo njegovu sigurnost i njegovo prisustvo na porođaju, i ako sam primljena u bolnicu 10 sati ranije, u njegovoj smeni i spremna za porođaj, on je čekao kraj svoje smene, da bi ostao u sledećoj i mene porodio, jer smo platili prisustvo lekara.
I ako sam iz bolnice izašla bez kapi krvi, isečena 8cm za čim nije bilo potrebe, to je ipak bio Anjin i moj poseban dan, koji ću ja pamtiti zauvek, ali krajnje je vreme da se u Srbiji po tom pitanju nešto promeni.
25-7-2012
14:17
Komentar:
Nazalost nisi jedina. Osoblje su razmazile upravo porodilje placanjem “specijalnih usluga i zahteva”. Da se uvede zakon kojim se dr ili babica koji prime mito DOZIVOTNO ne sme baviti svojim poslom sve bi bilo drugacije. Ovako, ako ne platis ti, platice neka druga – i svejedno je jer ti koji uzimaju novac odavno su na njega oguglali – oni ne prave razliku jer ste vi za njih setajusi novcanici. Tuzno je ali istinito.
25-7-2012
14:03
Komentar:
@ Boki
Ma strah je normalan – nije valjda da verujete da bilo koja žena udje u porodilište bez straha. Sve se mi bojimo – bojimo se porvi put jer ne znamo šta nas čeka, drugi put jer znamo pa je strah često i veći nego što je bio prvi put. Nisu ovde tema komplikacije u trudnoći i pri porodjaju, već podsećanje budućim mamama na to da je porodjaj prirodan čin a ne bolest – pa i jedan od načina da se trudnice upoznaju sa modernim pristupom porodjaju (a kad se setim kako je do juče epidural bio “moderan”). Ja lično IZUZETNO mnogo žalim što tokom trudnoće nisam imala yogu u blizini već na drugom delu grada. Žena koja u mom kraju drži časove yoge nije uopšte pokazala interesovanje – kakav nedostatak sluha, zar ne? Nisam ja jedina zainteresovana, i da je uopšte razmatrala uvodjenje časa yoge za trudnice mogla je lako oformiti grupu od makar 15-ak žena.
25-7-2012
14:59
Komentar:
Da, malo sam se raspisala, pa bih da pojednostavim :) I slazem se sa tobom! Bez obzira na komplikacije kod prvog poroda, ja i dalje ‘navijam’ za prirodan porodjaj, kada god je moguc. S tim sto pod prirodnim ne smatram vjestacki izazvan porod, jer je tu ‘prirodan’ samo otvor kroz koji beba izadje i ama bas nista drugo. A upravo akuseri potenciraju taj stav i petljaju se u prirodan tok poroda cak i kada nema nikakve potrebe za tim.
Ali podrzavam i onaj dio teksta u kome se kaze ‘trudnica je zakon’ :) I ja sam ranije kritikovala zene koje biraju carski rez, zene koje placaju indukciju itd. Ja to nisam uradila. Sada razumijem da svaka zena sebe poznaje najbolje i ima pravo da bira kako da svoje dijete najsigurnije donese na svijet. Mozda ne pravi najpametniji izbor, ali svaka majka to radi samo radi sigurnosti sebe i svoje bebe.
25-7-2012
15:41
Komentar:
Pa pokušavaju oni sebi da olakšaju posao :), tako se i 80% porodjaja završi epiziotomijom – nepotrebno. Ipak porodilja bi trebala da bude upoznata sa tim gde ide i da drži do DOBRE komunikacije. Nije dovoljno dati novac – ne, to nije obavezno garancija za dobar porodjaj. Na prvom porodjaju sam insistirala da ne rade epiziotomiju, babica je procenila da može proći ok i lekar nije više ni spominjao, posle 6 meseci mi je na kontroli uz osmeh rekao “Ja sam radio porodjaj bez epiziotomije? ma nemoguće…” jer u porodilištu je to skoro rutinski postupak a za neke od nas i nije izbor. Na drugom porodjaju sam sam ODMAH tokom priprema za salu babici rekla da sam prvi put prošla bez epiziotomije i ona je imala to na umu… KOMUNIKACIJA – ne novac. LEPA REČ gvozdena vrata otvara. Nemate vi taj novac koji lekarima stvara razliku. Eto Jelena sigurno ne bi dala taj novac lekaru da je znala da će je nepotrebno držati do kraja smene i poroditi tek 10 sati kasnije – potpuno nepotrebno, samo i isključivo da bi on opravdao novac koji treba da uzme. Pa to je jeziva priča. Mada, sreća sve je ipak super prošlo – nema trajnih posledica.
25-7-2012
14:15
Komentar:
Cao, cao. Divan tekst sa kojim se u potpunosti slazem. Ja sam kao i Sanja imala divno iskustvo u Gradskoj bolnici Zvezdara. Kod te sestre Slavice sam isla na vezbice. Nisam nista platila i svi su me lepo gledali. Niko me nije tretirao kao “kravu”, niti se drao na mene. Cak sam bila i u kadi neko vreme i kad sam to zatrazila, sve su pripremili bez ikakvog pogovora. Kadu toplo preporucujem, narocito ako imate, kao sto sam imala ja, stomacne i krsne kontrakcije istovremeno.
Htela sam prirodno da se porodim jer sam htela da dozivim sam taj cin i mnogo mi je drago sto sam budna prisustvovala svom porodjaju jer nista ne moze da zameni trenutak kad ti bebu stave na grudi po prvi put.
Pripremala sam se za porodjaj tako sto sam isla na vezbice za trudnice i tako sto sam dosta citala o porodjaju i naravno izbegavala sve horor price iz cekaonica,a ima ih puuuuunoooo…..
Kad sam se porodila bila sam na baby-friendly programu i odusevljena sam. Taj program na vise nacina pomaze nama mamama. Prvo beba sisa od pocetka i tesko da moze doci do mastitisa ili sl. Beba uzima ono najbolje za svoje zdravlje, jer kazu da je to prvo mleko u stvari najkvalitetnije. Drugo naucis da se bavis svojom bebom od samog pocetka. Ja nikako nisam mogla da prihvatim to da dodjem kuci i budem kao koza kad treba da previjem dete, da ga nahranim i sl.
SLAZEM SE da ljudi sve vise gube svoju povezanost sa prirodom. Ovaj program utice upravo suprotno.
Svima toplo preporucujem porodiliste na Zvezdari (nadam se da ce i oni krenuti stopama Panceva po pitanju nekih stvari), dobru pripremu pred porodjaj i baby-friendly program. Uzivajte u trudnoci,a posle i u svom malom andjelu.
Ja se nadam drugom detetu uskoro :)..vidimo se u Zvezdari :)
25-7-2012
14:43
Komentar:
moja prijateljica je pre 5 meseci rodila bebu u pancevackom porodilistu, posle 10 dana je vracena u bolnicu inficirana hlamidijom na porodjaju, na sve to lose joj je dat epidural, tako da se ne bih slozila sa konstatacijom da je pancevacko porodiliste nesto posebno…
25-7-2012
15:31
Komentar:
Nataša, bravo!! Sve što si napisala zlata je vredno! Žao mi je samo onih žena, koje i pored dostupnih ovakvih informacija i urednog toka trudnoće i porođaja i dalje nemaju snage/volje/hrabrosti da nekim procedurama kažu NE, koje i dalje ne poznaju svoja prava, koje zbog sistema takvog kakav je nemaju priliku da osete…čaroliju rađanja <3 Zbog njih šerujem ovaj predivan tekst i svim srcem vibram za njihovo osnaživanje!
29-7-2012
01:42
Komentar:
Ja mislim da ovakav tekst treba da bude uramljen i okacen po svim porodilistima i dispanzerima, ali da cita osoblje pa tek trudnice.Jer kad su se vec skolovali trebalo bi da znaju i sta je lepo ponasanje.Moja doktorka je bila i čovek i doktor ujedno,nemam reči koje bi je opisale u pozitivnom smislu.Imala sam tri trudnoce,i uvek bi me ona porađala,tretman mi je bio normalan,uslovi u sobama za svakoga isti,tako da nisam morala da plaćam.To je,što je…Sam taj čin porođaja se trudila da mi olakša na najbolji mogući način.Imala sam odličnu komunikaciju sa njom, dva normalna porođaja i jedan carski zato što je beba bila krlično okrenuta pa nije smela da rizikuje Hvala joj, bez obzira što je to obaveza svakom doktoru. Ali sam čula druge žene kako su bile maltretirane ,počev od strane sestrica pa sve do doktora..Bez pažnje,poštovanja…Tekst je predivan,i baš bih volela da nekako zaživi,da se počne pričati malo više o tome,jer zaista ima ugroženih a da ni sami nismo svesni toga!!!Ima i NJIH koje su nažalost životom platile zbog nemarnosti doktora i celokupnog osoblja….Ali se nekako o tome ćuti,čini mi se…
29-7-2012
07:57
Komentar:
Lepota trudnoće i rađanja ne može da se opiše rečima, duša pamti to zauvek a ljubav majke to sve prenese očevima! Takvo savršenstvo,uz dužno poštovanje, pokvari medicinski tretman trudnice! Kao porodilja tretirana je kao na kraju služenja kazne! Sve to sam tri puta prošla i moja tri anđela su već veliki,(2 sina i ćerka) i sve bih uradila da njihova iskustva budu dostojna ljudi! Svaka pohvala tekstu,razmišljanju i energiji! Baš sam uz vas!
29-7-2012
14:16
Komentar:
Na zalost umesto da bude lepo secanje, porodjaj je obicno secanje na bol, grubost i uvredljivo ponasanje osoblja, cistacica i svih oko tebe. Zaboravljaju da to sto je njima posao za mladu majku se desava prvi put, sama je, sve sto je znala i bolu je zaboravila, svako ko je stigao zakuvao je ruku da vidi koliko je otvorena i slicno… Daleko je sve sto je lepo od nasih prostora…
29-7-2012
16:57
Komentar:
Moram samo da dam malecnu kritiku na tekst odnosno na pojedine recenice koje su predugacke pa se gubi koncentracija. Ono sto mi se ne dopada je to sto se iz samog teksta vidi da zivite u Beogradu, bez namere da bilo koga uvredim. Dakle, ne zive svi u Beogradu i nemaju svi mogucnost da idu na jogu za trudnice, a bogami ni u skolicu jer u manjim mestima u Srbiji tako nesto ne postoji.
Tekst je dobar, i slazem se s vecinom napisanog. Ja sam imala lepo iskustvo sa babicama i sestrama, ali ne i s lekarom koji me je porodio. Nazalost, usivana sam, i sto je najgore toliko lose da imam, medicinski receno, zivo meso na mestu gde je usivano. Tacno onako kako ste opisali tok porodjaja, ja sam dozivela, s tom razlikom da je moja babica bila jedna divna mlada dama koja me je ne samo okretala na bok jer se ja jesam ukocila lezeci na ledjima, nego mi je, da doktor ne vidi, dozvoljavala da setam, cucim, naslanjam se na krevet itd. Kao prvorotka se zaista nisam plasila, mozda zbog toga sto nisam znala sta me ceka. Zelela sam epidural, ali u porodilistu u kom sam se ja neplanski porodila, jer je moje dete odlucilo da izadje tri nedelje ranije, a ja sam bila van svog grada, ne postoji opcija epidurala. Jedino sa cim se u tekstu u potpunosti ne slazem je ona recenica u kojoj smatrate da bi porodilji trebalo dozvoliti da “urla” ako joj je do toga. Ovo govorim iz licnog iskustva s obzirom da sam ja na svoj prvi veliki napon to ucinila. Babica mi je rekla:” Zatvori usta”, ali ne da bi me povredila ili uvredila. Naprotiv. Kod sledeceg napona ja sam zaista samo gurala, bez urlika. Kad je napon prosao, shvatila sam koliko mi je neuporedivo bilo lakse, odnosno koliko sam manje snage potrosila nego kod prvog.
U svakom slucaju, teskt ima svoju svrhu i ja cu ga rado podeliti s drugima.
30-7-2012
13:05
Komentar:
Tanja HVALA!!! 98% porodilja se nadje uvredjeno iz neznanja. Uvredjeno jer osoblje savetuje da ne vrište. Volela bih da nam neko od osoblja ovde svima objasni zašto je važno da se ne viče već da se snaga iskoristi za napon a ne za vikanje… jer porodilje nose traume zbog toga što im osoblje nije dalo da vrište…
31-7-2012
08:45
Komentar:
Nema na cemu :) Prenela sam svoje iskustvo za koje smatram da ce i drugim zenama biti od koristi.
29-7-2012
19:39
Komentar:
Evo preporuke za sve trudnice koje su van Beograda ili zive u Beogradu ali nisu u prilici da idu na casove joge za trudnice: mozete nabaviti DVD joge za trudnice (na sprskom jeziku) sa Mirjanom Gnjatic. Mirjana je prva instruktorka joge za trudnice i prva dula u Srbiji. Direktan link za informacije o DVD-u koji je snimala pred kraj svoje prve trudnoce je: http://www.shivashakti.rs/shop.html
Sem ovoga, na internetu se moze naci pregrst raznih DVD-eva joge, pilatesa i slicnih vezbi za trudnice.
Jos jedna informacija: Mirjana Gnjatic je nedavno odrzala instruktorski kurs za jogu za trudnice i sem zena iz Beograda, seminar su pohadjale i uspesno zavrsile i jedna instruktorka iz Zrenjanina i jedna iz Nisa – tako da se pozitivna energija polako siri Srbijom :). Ako nekoga zanima, ostavicu njihove kontakt mailove u komentarima.
30-7-2012
09:04
Komentar:
Volela bih da se neko proseta do porodilista u Novom Pazaru,da vidi u kakvom je stanju.Moram reci da je stanje katastrofalno!Zelela sam da se zaista porodim prirodnim putem i nicega se nisam plasila.Medjutim,posle 12 sati pod indukcijom,iscrpljenu i bez atoma snage,porodili su me hitnim carskim rezom.Da ne pominjem da sam sam dr kumila i molila da me porodi na carski jer ocigledno nije islo kako treba i beba je bila krupna,sto on uopste nije uzimao u obzir.Dok sam bila pod indukcijom,u pripremnoj sali,nigde nikog nije bilo,ni sestara ni dr.Beba i ja smo bile tako iscrpljene.A onda su mi samo bebu doneli i niko me do uvece nije posetio.Niti da neko pita kako je beba,da li je pravilno dojim i druge stvari koje su zaista potrebne u tim trenucima svim majkama.Prvi susret sa bebom je velicanstven i prelep,ali takve “sitnice”vam tako uniste lepotu i pokvare uzivanje.A jos kada vidite bubasvabe na sve strane,kako zmizu pored vaseg deteta,smuci vam se.Ne znam da li je tako i u drugim porodilistima ali bih zaista volela da se jednom nesto promeni u porodilistima,da majkama i bebama svi budu na usluzi i u njihovoj sluzbi.Uz vas sam!
30-7-2012
16:21
Komentar:
tri puta sam se porodila u pancevu i tek iz ovog teksta cujem za mogucnost izbora. tek sada cujem da je osoblje fino jer nisam primetila. pobornik sam prirodnog porodzaja i sva tri puta je bilo tako u pancevu sa iglom u ruci kaisevima na stomaku i na ledzima. prvo dete sam rodila pre sest godina i kao prvorotku u ponoc su me ostavili samu u sali za porodjaj, kada je dete krenulo i ja pocela da vicem oni su dosli i jedva uspeli da uhvate dete koje je bukvalno izletelo, pocepalo me a jer sam vikala usili su me na hladno, dr parovic mladji. a ja sam rodila divnog decacica koji je ocenjen ocenom deset. drugi porodjaj je bio malo laksi jer je trajao svega 15 minuta a doktor je bio divan drzao me za ruku i sve vreme me je vodio kroz moj porodjaj, nisam secena i cim sam videla bebu izljubila sam doktora kog sam tada videla prvi put u zivotu, dr petrovic.rodila sam devojcicu ocenjenu desetkom.trecu devojcicu rodila sam pre dve godine ali tad sam vec bila veteranka pa bez obzira na tezak porodjaj sama sam ga vodila, odbila da legnem u krevet pre vremena i bukvalno pregazila spremacicu koja mi je naredila da legnem i ne gazim joj tek oprani pod, izborila sam se sa svim negodovanjima osoblja i kada je dosao trenutak prihvatila saradnju doktora petrovica koji je ponovo radio i na svet donela jos jednu lepoticu za desetku. htela bih samo da porucim buducim mamama da novac ne daju jer oni zbog nas vec primaju platu i da se ne povlace pred bezobrazlukom jer nase je pravo da sirimo noge i nas je blagoslov da radjamo. samo napred
31-7-2012
23:02
Komentar:
Dr.Petrović je zaista divan čovek.Bio je na mom porođaju 1999.kad sam rađala drugo dete.:)
30-7-2012
23:36
Komentar:
Ja zivim u Pancevu,porodila sam se u Bg novembra prosle godine,ZASTO?Zato sto porodiliste u Pancevu nema bas neke uslove,zato sto je prljavo,zato sto se non stop desavaju greske*u toku je istraga o porodjaju sa nesterilnim instrumentima* zato sto nemaju nista za bebu cak ni benkice,zato sto ako imas spisak zelja to i platis zato sto su sestre i babice neljubazne znaci no coment,u septembru sam lezala na odeljenju Ginekologije gde su i porodilje pre porodjaja bruka je kako se ophode prema pacijentima.TAKO DA MI NIJE JASNO PO CEMU JE VAMA PORODILISTE U PANCEVU OK???
31-7-2012
23:03
Komentar:
Da,Ljiljana,i ja znam za to.Rodila sam sina i ćerku u Pančevu,a ove godine još jednu ćerku u Beogradu.
3-8-2012
10:24
Komentar:
Pancevka. Porodila se sa oba deteta 2005, 2011 u Beogradu, bas zbog izuzetno losih uslova u pancevackom porodilistu. Apsolutno mislim da je pravo svake majke da ima bebu pored sebe posle porodjaja ali nije zelja drugih 3-5 majki u sobi da kada uspavaju svoju bebu probudi ih plac druge bebe. Takodje ne znam koja majka koja je sivena moze da ustaje sa novorodjencetom nekoliko puta nocu i seta je, moja sestra umalo nije ispustila bebu od iscrpljenosti na pod. Dve dezurne sestre nocu na celom odeljenju ne mogu da pokriju sve majke i sve bebe…
Ne kazem da je u drugim porodilistima bolje ali npr. u Visegradskoj su dvokrevetne sobe, svaka soba svoje kupatilo, sestre korektne (ne treba mene niko da mazi treba samo da radi svoj posao). Prof. Plecas i ako zamenik direktora cele bolnice i nacelnik svog odeljenja postuje svaku svoju trudnicu kao da mu je jedina i najbitnija, oba porodjaja sa njim u toj bolnicu su bila predivna iskustva!
31-7-2012
08:55
Komentar:
Dva puta sam se poradjala u KBC Visegradska i oba puta sam dozivela gomilu neprijatnosti. Prvi put sam se poradjala carskim rezom zbog pojave trudnickog dijabetesa i visokog pritiska. Posle intervencije drska sestra mi je rekla, jos onako omamljenoj od anestezije, da se sama prebacim sa stola na kevet-kolica jer sam ogromna i da njoj ne pada na pamet da podize toliku zenu! Drugi put mi je iznenada pukao vodenjak u 35. nedelji. Ponovo sam imala sve indikacije za carski rez. Cak sam i insulin primala u drugoj trudnoci. Zbog primljenog insulina i pojedenog zalogaja hleba (u 9h ujutru) anesteziolog nije hteo da radi intervenciju do 14h posle podne. Kada je sav protokol zavrsen oko papirologije (potpisan pristanak za carski rez sa moje strane…) ostalo je SAMO da sacekam dezurnog lekara da odobri operaciju. On se nije pojavio do 17.30!!! Iskoristio je priliku, kako sam kasnije cula iz pouzdanog izvora, da posto je taj dan bio dezuran, ode do zgrade KC i zavrsi neke preglede za sebe i proveri svoje zdravlje. Sve to vreme od 10h – 17.30 ja sam bila na stolu, lezala na ledjima i imala uzasno bolne kontrakcije. Sve je to bilo praceno mojim strahom od prirodnog porodjaja jer su mi rekli da ja nikako ne bih smela tako da se porodim zbog dijabeta i pritiska. Ukljucili su mi i indukciju. Kada se gospodin dr pojavio konacno, ja sam bila dovoljno otvorena za prirodan porodjaj. O carskom rezu u tom trenutku nije bilo ni govora. Na moju, a i na njihovu srecu, sve se zavrsilo u najboljem redu. Ne smem ni da pomislim sta je sve moglo da se desi i da se iskomplikuje i da moj zivot bude na ivici, a samim tim i zivot bebe.
31-7-2012
14:18
Komentar:
Rodila sam pre 14 godina u Kruševcu.Porođaj je bio odličan,moj sin je odlučio da bez ikakvih problema i na brzinu ugleda svetlost dana.Ali to isto ne bi rekla za osoblje na odeljenju akušerstva u kruševačkoj bolnici.Svojski su se potrudili da više nikad ne rodim!Od konstatacije da mi je “bebi oštećen centralni deo mozga i da neće da preživi”do toga da su mi tek 4.dana dali bebu u ruke…naravno,bez ikakog objašnjenja-a nakon moje pretnje!Sin je čio,veseo,vukovac sa diplomama iz takmičenja matematike,fizike i hemije (“leže”mu prirodni predmeti) iako je dijagnoza specijaliste pedijatra Jovanovićke na porođaju bila “oštećenje centralnog dela mozga”.Dakle,mozak izgleda nije potreban nekim specijalistima da hladno saopštavaju svoju glupost!A o specijalcima u belim mantilima (svaka čast pojedincima koji zaista savesno obavljaju svoj posao-u pitanju su tek ponegde i poneke osobe sa savesti,moralom i etikom verne Hipokratu-još uvek!!!)moglo bi se što-šta napisati….pre par dana u porodilištu umrla je porodilja od 29 godina i njena beba…Vest sam pronašla na Internetu i užasnula se ponovo.Zar su još uvek isti….iako su mnogi otišli u penziju,kako to da ovi mladi postupaju isto?!?I zašto?
31-7-2012
15:11
Komentar:
Ja sam se porodila u Pozarevackom porodilistu i nije bilo tako lose.Mislim imam ja puno zamerki,ali smo bebica i ja bile super pa ti propusti nisu uticali na nas.Buba ima na sve strane,jedna tus kabina na 35 i vise trudnica,higijena nije bas na zavidnom nivou.Posete se odvijaju preko otvorenog prozorceta.Ljudi koji vam dodju u posetu stoje na neverovatnoj promaji a kad se otvori to prozorce onda i na vas i na bebu duva da vas odnese.Najgore od svega je to sto smo beba i ja bile u baby friendly programu.pa umesto da budemo na prvom mestu mi smo bile na poslednjem.Kad sam stigla u tu sobu procitano mi je da sestra treba da bude tu prisutna 24h,ali posto oni nemaju dovoljno zap
oslenih nisu u mogucnosti da to obezbede pa smo se snalazile same kako smo znale i umele.Jednom mi je dosla poseta i trazila sam da mi donesu bebu,rekla sam svoje prezime i posle duzeg vremena se vraca sestra i kaze da takva ne postoji,da li se ne prezivam mozda drugacije, zamislite! Kad sam joj rekla da sam u sestici,onda je donela bebu.Ispostavilo se da ona nije ni gledala tamo gde smo mi iz baby friendly programa.Ma bile smo kao slepo crevo.Sreca je pa smo devojcica i ja treci dan otisle kuci. To je bilo pre 6 godina,tako da se iskreno nadam da se puno toga promenilo nabolje,mada cujem da nije. Jos da kazem da mi je babica bila super,ali stvarno super. A najveca zahvalnost mom doktoru Nenadu Djordjevicu!!!
31-7-2012
22:58
Komentar:
Sjajan tekst,zaista.Veoma mi je drago da su se u bolnici u Pančevu ,konkretno u porodilištu,stvari toliko promenile.Rodila sam dvoje dece baš u toj bolnici,1995.sina Strahinju i 1999.ćerkicu Anastasju.Tada su babice bukvalno urlale na žene koje se porađaju(npr.”Šta se dereš,kravo!?”;”Šta sad zoveš majku,kad si se j***** nisi je tražila!”-i gomila drugih gadosti koje sam lično čula dok sam i sama ležala u sali za porođaj,gde sam se postidela što sam i sama medicinska sestra!).Ove godine sam rodila treće dete,u Narodnom frontu,u Beogradu.Nisam uopšte zadovoljna ponašanjem anesteziologa Krajinovića,koji me tretirao kao da sam došla da mu uzmem pare umesto da mu dam tih 12000din.koliko su mi naplatili epidural.On nije uradio svoj posao kako treba,nije mi dao dovoljnu dozu anestezije tako da sam osetila dilataciju vulve koju je manuelno radila babica,ušivanje ruptura na vulvi i pražnjenje mokraćne bešike na silu kateterom i to tri puta.A da ne pričam kako mi je dr.Krajinović rekao da sam debela(!?),koji će mi epidural kad mi je treći porođaj po redu itd.Osoblje na trećem spratu u Frontu,gde sam ležala posle porođaja,je jednom reči-PREDIVNO!Verujte,od higijeničarki do doktora(izuzev večito nadrndane glavne sestre)svi su svoj posao radili maksimalno profesionalno.Jedino zameram to što posoje dupli aršini kad su posete u pitanju,jer nekim porodiljama poseta može u sobu a nekima ne.Zavisi ko koga poznaje…Uglavnom,ovo je delić mog iskustva sa ginekolozima i njihovim znanjem,radom,posvećenosti poslu,tetmanu trudnica i porodilja itd.Mogla bih da vas smaram do sutra,ali neću.:)Bitno mi je da je sve prošlo,uslovno rečeno,kako treba i da su mi deca živa i zdrava,a i da sam ja izvukla živu glavu.Čast svakome,al kad je u pitanju trudnoća i porođaj,veresija nikome.Uvek potražite drugo mišljenje,neće vam škoditi informacije od više lekara.Veliki pozdrav za sve mame,naročito za buduće.:)
2-8-2012
15:49
Komentar:
Moj muz je bio na oba porodjaja – i onom jezivom u Srbiji, i drugom kao iz price u Austriji. Kada rodjacima, prijateljima i slucajnim poznanicima kazem da je muz na porodjaju situacija koja spasava zivot – jer je tako bilo u Srbiji – kazu mi da se to tako kod nas ne radi. Ne mogu oni to, neprijatno je, ili zene prosto odbijaju prisustvo muza na porodjaju jer se stide (cega i zasto???). Mislim da muskarcima treba razbiti predrasude o sopstvenoj ulozi i vrednosti na porodjaju. Porodilje svesne svojih prava plus njihovi partneti ili prijatelji/ prijateljice su ono sto cini kriticnu masu koja moze da dovede do promene.
2-8-2012
22:42
Komentar:
Drage moje zanimljiv i jako lep tekst i svaka cast doktorima i babicama koji se bar polovine od toga pridrzavaju… Ja sam se porodila u Novom Sadu u Betaniji i imam jako lose iskustvo.Porodila sam se 3 nedelje ranije, bila sam otvorene 9 prsta kada sam legla na sto, ali nisam imala bolove, tako da sam bila na indukciji nekih sat vremena, bolovi su bili sve jaci i jaci i krici su iz mene sami izlazili, jednostavno nisam mogla da cutim, babicama je to smetalo stalno su vikale na mene, da neguram kako treba ( nisam isla u skolicu jer bas kada sam trebala da krenem malo malo pa sam isla na odrzavanje zbog pritiska) tako da nisam gurala pravilno ali one nisu bile raspolozene ni da mi pomognu ni da mi pokazu samo su vikale da cu ubiti svoje dete kako sam bezobrezna sto se derem i tako te reci koje nisu u skladu sa njihovim zanimanjem, odjednom sam osetila jak bol i pocela da vicem da hocu na carski rez da ne mogu da izdrzim vise, babica je dosla i samo bacila pogled i rekla kakav carski rez vidi se glava,ja sam na to rekla da je izvade ona me je samo pogledala i rekla da ja radjem dete sebi a ne njoj i okrenula se i otisla. dete je sat vremena bila u porodjajnom kanalu kada je dosla doktorica i cula ispala je frka beba mora odma napolje,a bila je preko 4 kg i jedva, hteli su vakum ali sam na kraju iuspela
,ali nije disala oko nje se skupilo 10 doktora i sestara , ja sam mislila da je gotava i na kraju je pocela da place, samo su je digli,videla sam je na sekund na glavi je imala krv ja sam mislila da joj je pukla glava,jer mi govorila da ce puci glava jer ne znam da guram,na srecu to je bila zgrusena krv na kosici,odveli su je to je bilo oko pola 5 posle podne ja nisam znala nista o njoj do sutra dan nista nisu hteli da mi kazu jos su zabranili da moji zovu i pitaju za dete ti sati provedeni u neznanju su bili uzasni…a posto sam i pukla a i sekli su me doktorica je katastrofalno usila, na mestima gde su oziljci visilo je meso,a tokom sivenja igla joj je ispadala 100 puta. dete mi je bilo 7 dana na kiseoniku nije mogla sama da dise,pa dobila zuticu,i tako smo 10 dana proveli u betaniji koja je odvratna svakih 2 dana su nas selili iz sobe u sobu jedan vikend smo proveli u kancelariji gde se daje sperma, odes u kupatilo i na vratima upustvo kako se daje sperma,uzasno je bilo,smrad nas je ubija. a jos da porodilje smeste na takvo prljavo mesto katastrofa. imala sam i problema sa pedijatrijskom sestrom nije htela da odnese moje mleko bebi pa sam morala da se svadjam, bila je u inkubatoru pa sam se muzla i slala ,imala sam jako malo mleka a ona glupaca nije htela da odnese i ako je doktor zahtevao da koliko toliko pije moje mleko da bi se sto pre oporavila. posle 10 dana smo izasli iz bolnice na izlasku su mi saopstili da joj je pukao kapilar u glavi i da ima rupicu izmedju 2 arterije na srcu,uzasno sam se osecala.a to nije kraj sa mesec i po dana je prestala je da dise i poplavela je na par minuta, htela sam da umrem kada sam je videla i pravac za bolnicu sumnjali su na sve i svasta od epilepsije do bezobrazluka,mislim da je dete od mesec i po bezobezno uzas, i uglavnom razna ispitivanja pa da je nezrela pa ovakva onakva,i na kraju se ispostavi da je imala nekakvu reakciju na mozgu kao posledica teskog porodjaje,jer je dugo bila bez vazduha, mogla je nedaj Boze da bude nastarana ili hendikepirana jos oni meni nezrela je za svoj uzrast… hvala Bogu sada je sve u redu moja Milica je super, kapilar zarastao,srce je ok nikad vise nije imala problema kakvih je imala,sad ima 19 meseci,a sto se tice nezrelosti prohodala je sa 8 meseci,prica kao navijena i sam od 15 meseca ide na nosu tako da je i psihicki i fizicki zrela….Udavi vas moj tekst ali htela sam sve detaljno da ispricam da ljudi vide da je betanja uzasna a ne kakvaom se predstavlja,ako platis bice ti super a ako ne moli se za detetov i svoj zivot, jos na otpusnici nema imena ni doktorice a ni babice… veliki pozdrav
3-8-2012
10:40
Komentar:
Ova prica mi je poznata, isuvise ovakvih sam cula…Posto sam se sa drugim detetom poradjala neposredno posle slicne price, rekla sam mom muzu “Bude li se nesto slicno desavalo meni, ocekujem da uletis u porodiliste i da neko odgovara za takvo ponasanje pa makar te posecivala u zatvoru”. Verovatno je to razlog zasto mnogi ocevi i ne prisustvuju porodjajima kod nas, nijedan covek od krvi i mesa ne bi mogao da prihvati takvo maltretiranje zene i nerodjenog deteta!
3-8-2012
11:16
Komentar:
u Novom Sadu zivim petnaest godina i uprkos tome porodila sam se u svom rodnom gradu Vrbasu jer sam se uzasno razocarala u doktora koji mi je vodio trudnocu,betaniju necu ni da pominjem!Porodila sam se carskim rezom jer je moja devojcica imala pupcanik oko vrata,bila sam u porodilistu nedelju dana i nemam niti jednu zamerku!Sestrice su sve mlade,fine,nema galame,urlanja na porodilje….Nista tamo nije novo ali je cisto i nema buba i slicno!!!!Moje iskustvo je takvo,ja sam stvarno bila zadovoljna,ne mora da znaci da ostale zene koje su se tamo porodile dele moje misljenje!!!!Ja sam se porodila pre godinu ipo dana,ne znam kakva je sad situacija ali znam da se nikad nisam pokajala sto sam odustala od betanije i otisla u Vrbas!!!!
5-8-2012
09:30
Komentar:
Postovane Natasa i Jelena
Zaista u ovom tekstu osim postovanja prema trudnicama i pominjanje joge za trudnice(zaboravljajuci da se pomenu i mnogi drugi oblici vezbi)nisam nasla bas mnogo pametnih stvari!
Dapace, jedno filozofiranje o jednom prirodnom i normalnom dogadjaju koji treba da se sprovede sto bezbednije i bezbolnije i za bebu i za porodilju!Samim tim je prijatnije svima.
Naime, zivim u Holandiji gde se ovaj princip o kome vi pricate sprovodi vec dugo( jeftiniji je porodjaj kod kuce nego u bolnici) gde se trudnoca ne prati kao kod nas(na sta sam oduvek bila ponosna).Zakljucak je,kao prvo: da je povecana smrtnost beba na porodjaju ili neposredno posle, da se u toku porodjaja zaista zaboravi okolina i gde si i sta se dogadja oko tebe,da je poslednje dve tri godine je u porastu broj porodjaj u bolnici ….Sto znaci ovo sve sto vi pisete se napusta, zbog bezbednosti bebe i porodilje!
I zaista u svom ovom pisanju, nigde ne procitah sta ima beba od ovoga svega?Nista, jer ni u jednom trenutku nije spomenuta sigurnost bebe pri porodjaju, oh da jeste:”komplikacije SE dešavaju” samo ne znam ko ce da pazi na to ako je svo ovo strucno osoblje zauzeto izigravanjem psihoterapeuta i dadilje porodiljama!
Pri porodjaju je najvaznije da se na ovaj svet dovede jedan novi zivot na najadekvatniji nacin.Sve ostalo je sporedno i u zavisnosti od porodilje i situacije!
Jedno obavestenje o meni: majka troje dece( pokusano prirodnim( a ne aktivnim) putem, zavrsilo sa 3 carska reza), pedijatrijska sestra(prisustvovala i ucestvovala pri porodjajima) ,student psihologije.
6-8-2012
11:07
Komentar:
Porodjaj se nije promenio. On je isti bio u svim vekovima, na svim mestima na ovoj planeti. Zato mi nikada nije bilo jasno zasto se promenio nacin na koji radjamo. Tj. zasto ljudi zele da promene nesto sto smo dobili od prirode i rodjenjem. Moja pokojna baka mi je pricala puno o svoja dva porodjaja. Prvi sa mojim ocem (zima 1944) protekao je kod kuce uz pomoc rodjake i seoske babice. Beba je, kaze bila velika ali porodjaj je bio brz i ne previse bolan. Zato sto je prvo stajala a onda presla u cuceci polozaj, jer tako se porodjala i njena majka i njena baka i sve pre nje a tako su se porodjale i sve druge zene u selu. Drugi porodjaj 8 godina kasnije u bolnici. Trajao je dva dana, puno patnje a bogami i pokusaj bezanja iz bolnice. Kaze da je molila lekare da je puste da odradi onako kako je znala ali joj nije dozvoljeno. Morala je dakle da lezi. Najzad je stigla je moja tetka, mnogo manja beba od prethodne ali sa neuporedivo vise muka. Zasto je to tako moralo da bude, ne znamo. Znam samo da je mene savetovala da se poradjam kod kuce pa kaze baka:” Nek te tuze” !! Na zalost ja sam isla na carski rez, mada mi nikada nije bilo jasno tacno zbog cega. Dobila sam neka polovicna objasnjenja, koja sam proveravala ali koja nisu bas indikacija za operaciju.Ali to je neka druga prica koju mnoge delimo…
9-8-2012
21:38
Komentar:
Prosto sam iznenadjena da neko hvali porodilište u Pančevu. Sa prvim detetom sam se 2005.godine porodila u Višegradskoj, mogu samo da kažem da su DIVNI. Sa drugim sam se porodila 2011.godine u Pančevu. Mogu da kažem sledeće: kada sam primljena u porodilište sestra se nije ni osvrnula koliko sam ja daleko iza nje i da li mi možda treba pomoć oko stvari i da li mogu da je stignem, kada bismo ja i još dve žene rekle da imamo bolove, sestra bi nas upitala “Šta je, hoćete da odustanete?”, doktor me posle porodjaja nije ni pogledao, a naredna tri dana (koliko sam ostala), kada bi ušao u sobu ni tada me nije pogledao, a ni pitao kako sam, kaže nema potrebe, pre otpusta radjen je samo pregled a ultra zvuk nije, nema potrebe. Posle mesec dana nakon porodjaja dobila sam jake bolove i ispalo mi je parče, NE sukrvica, već parče mesa. Nažalost ja nisam jedini primer koji je prošao ovako, ja sam prošla još i dobro. A za Višegradsku sve pohvale i pozdrav svim zaposlenima. U Pančevu bih mogla da pohvalim babice i pedijatre u porodilištu, spremni su da pomognu i objasne.
9-8-2012
23:23
Komentar:
Drage mame..i buduce mame.. :) Da dam i ja svoj doprinos i podelim svoje iskustvo..mozda nekome pomogne… Elem :) Ja sam se porodila epiduralom, dakle, prirodnim putem,ali sa anestezijom..iskustvo je super! Sve se oseti,OSIM bola! Neko ce reci da to nije prirodni porodjaj, ali ja se sa tim ne slazem… Porodila sam se u pancevackom porodilistu…pre toga sam boravila 5 dana na odeljenju ginekologije,(gde su mi, btw, ukrali torbicu sa dokumetima), ali to sad nije bitno..inace,nije bilo nista opasno,krenula da se otvaram,ali kad vam je prva trudnoca, pa ne znate kakve bolove treba da imate da biste se javili u porodiliste..:) a inace je prosao termin… Uglavnom,na samom porodjaju babica je bila ok, DR takodje, anesteziolog i njegova “sestra” takodje…ja sam bila prilicno opustena i srecna sto cu konacno videti svoju bebu.. :) Sve je proslo super..osim sto su -ne znam bas da li je bilo neophodno- radili epiziotomiju zbog koje sada imam granulaciju-zivo meso…spremam se uskoro da idem na intervenciju uklanjanja toga-privatno, naravno..ali po preporuci mog ginek….Kazem “privatno naravno” jer mi je sam DR rekao, “nemoj to da radis ovde” I nije samo on to rekao…I nadam se da ce epitelizacija posle te intervencije proci ok i da cu konacno moci da se opustim… Sto se tice baby friendly programa..to je ok..jedino mi nije bilo jasno da prvog jutra, kada su mi doneli bebca na “podoj” nije niko nista objasnio..situacija je bila da u tom trenutku nisam bila u sobi, vec mi je suprug doneo hranu, jer je bila nedelja, i nisam znala da li cemo imati neki obrok tu…Dakle, vratim se u sobu i u boxu pored mog kreveta-beba…moja.. pomislih- sta da radim sa njim? nista ne znam..prva mi je beba…Uzela sam ga, ne tako nespretno :) i ljubila i mazila… :) Drugo nisam znala.. :) posle nekog vremena dolazi babica, kaze, uzmi bebu-a ja jedva mogu da se uspravim…kaze-sedi..mislim se, kako da sednem zeno, sivena sam…uzme ona moju dojku, pa kad je stisnula..oci su mi ispale…eto- kaze- tako…neka sisa… Da se vratim na obrok, bila je nedelja…Za ceo dan, verujte, ni solju caja nisu doneli u sobu..sreca sto sam prenela sa ginekologije to sto mi je ostalo vode/soka… Zora, pred jutro kada treba da idemo kuci…oko pola 4 cujem dve bebe kako placu…vriste..prepoznam svoju…ta druga beba se i ucutala posle nekog vremena, valjda se umorila mukica..ali, moj bebac, uporan… i sat vremena(do prve vizite oko pola 5) neprestano vristi, niko ne odlazi do boxa sa bebama(nocu nisu bile beba sa nama)…ujutru mi donose bebu koja je promukla i nema glasa..samo je sistao…dusa me je bolela…Da bi tog naseg zadnjeg jutra dosla neka od babica pitala “nove” zene, koje su pristigle u toku noci, da li znaju kako pravilno da doje svoju bebu? Obe su rekle kako ne znaju..a nije im prva beba…Sreca pa sam tog zadnjeg jutra pokupila tu info…a da ne govorim da su u mi tek drugog dana rekli da moram lezeci da ga dojim jer sam sivena…eto,tako…nije Pancevo bas sjajno..i ima puno negativnih iskustava upravo iz ovog porodilista… Jedino je dobro sto rade epiduralnu anesteziju, jer pripremajuci se za porodjaj, naravno, citala sam punoooo na tu temu, pa sam naisla na dosta komentara da se u puno gradova kod nas ne radi epidural…Pozzzz!!!!!
5-9-2012
13:54
Komentar:
Dobar i poucan tekst,ali me zanima jedna stvar koju nikako da spomenete,koliko si platila to da muz bude sa tobom i taj spisak zelja za koji iskreno prvi put cujem?Da se ne lazemo ali to bez para nije moglo da se uradi!Porodia sam se 2x u KC Kragujevac, 2009. prvi porodjaj kao u horor filmovima 9sati na stolu,sa zabranom pomeranja,strogo mirovanje i lezanje na ledjima i ctg.Izmucena maksimalno,otvaranje uz pomoc indukcije,nasilno busenje vodenjaka…Porodio me je dr Moma Djordjevic,zene iz Kg dobro znaju kakav je on!Isecena maksimalno jer je gospodin Moma strucnjak za to,usivala me je neka studentkinja koja se na meni ucila.Hvala Bogu moja devojcica se rodila ziva i zdrava.Drugi porodjaj posle 13 meseci bio je potpuno drugaciji od prvog,mada su mi oba porodjaja vestacki izazivana,prvi put injekcijama,a drugi put gelom.Gel mi je stavila doktorka Mira Varjacic u 10h na odeljenju ginekologije gde sam lezala 3 dana jer mi je prosao termin.Vodenjak mi je pukao u 14h,a u 15h na mojim grudima je bio moj mali andjeo.Da napomenem i to da su me na drugom porodjaju ostavili u prijemnoj sobici samu,porodjaj je poceo imala sam dva napona i nikog nije bilo,a na moje dozivanje da neko dodje i pomogne mi receno mi je,mozes ti to i sama ti si drugorotka.Sta reci na takav komentar,strasno i tuzno!!!Mozda se nekad nesto promeni i u ovoj zemlji Srbiji!!!
21-3-2013
02:57
Komentar:
Nikolina, ja sam se porodila u pancevackom porodilistu u avgustu 2012. Tada se prisutvo oca nije posebno placalo, tj. bilo je besplatno. Sa druge strane, prisustvo odabranog tima: babica, akuser, pedijatar se placa kao usluga i tada je, ako se dobro secam, kostalo 40 hiljada dinara. Ne znam da li se nesto od tada promenilo.
19-11-2012
17:11
Komentar:
Citam cijeli teks i komentare, a takodje sam i procitala tog porodjaja date dame u Pancevu. Sve mi se ovo vise cini na dobru reklamu za to porodiliste. Iz republike Srpske sam, i zivim u Austriji tako da nemam nikakvog kontakta ni sa Srbijom a kamoli sa porodilistima tamo. Fino to sve zvuci sa prirodnim porodjajem, ali da li se gospodja Natasa tako poradjala i prvi put? Prva mi je trudnoca i sigurno se ne bih orepustila samo svojim prirodnim instiktima, prvenstveno iz staha jer, ma koliko literature citala svaki porodjaj je drugaciji i ne mozete biti sigurni kako sve tece, posebno ako vam je prva trudnoca, a drugo iz straha za sigurnost bebe i mene. Mogu reci da imam tu srecu da zivim u Austriji gdje je prisustvo muza sasvim normalna stvar i ne moram da placam za to. Do sada sam se naslusala raznih jezivih prica sa porodjaja posebno iz svog rodnog grada gdje je doktorka monstrum… i ja bih kao trebala sve sama da odradim, ma dajte…
Iskreno salzem se sa tim da zene ne trebaju lezati cijelo vrijeme na ledjima jer mi cak ni u toku trudnoce ne prija lezanje na ledjima a kako bi tek bilo sa svim bolovima.
Jos da dodam da je i u RS slicna situacija sa porodilistima, gdje je novac mjerilo koliko ce biti prijatni i korektni prema vama, tako da sam sigurna da morate prokleto dobro da platite da ne prodjete katastrofalno.
Zelim svu srecu svim trudnicama da prodju bez komlikacija na porodjaju :)
20-2-2013
16:26
Komentar:
E sad da i ja malo podelim svoje iskustvo sa vama, ovo je druga trudnoca,u cetvrtom sam mesecu, imam 29 godina, od kako sam zatrudnela progoni me los osecaj i strah od samog porodjaja, samo zbog loseg iskustva,i ja sam uporno se raspitivala o svim porodilistima u Bg i trazila veze,kao odgovore dobila sam Dr Dragisa Misovic,verujte pred sam porodjaj sestra nije htela satima da mi pridje molila sam je da dodje,bolovi su postali jako ucestali i bila sam sigurna da sam spremna za epidural za koji sam potpisala i trebala da dobijem,koji se NAVODNO ne placa, ona je bila toliko neljubazna prema meni cak mi je i rekla a to je strasno KAKAV EPIDURAL TI CES DO NJEGA MORATI DOBRO DA SE NAMUCIS, ta recenica ce mi ostati ceo zivot u glavi, jako mi je bilo tesko, zvala sam supruga i on je nju zvao namolili smo je nekako da dozove doktorku koja me je hitno uputila u salu, epidural nisam dobila verujem krivicom sestre koja nije htela da mi pridje i pustila me je da se mucim u sobi, prorodjaj je prosao brzo, bila sam najsrecnija osoba na svetu kad sam ugledala svog sina, i doktorka je bila super ali manje vise,i ako kazu da je tamo novo sve,urednije ,cistije,nije to najbitnije ,ono sto je najvaznije po mom misljenju je osecaj,osecaj koji su ljudi davno izgubili,pomoci nekom,pruziti mu snagu a ne oduzimati,jer to je nesto sto trudnicama pred sam porodjaj treba da im neko da snagu i veru da ce biti sve u redu,i sada do porodjaja svaki dan razmisljam,koja bolnica,koliko platiti,kome platiti, gde otici,a da se prema tebi ne ponasaju kao prema kravi koja treba da se oteli, nazalost to su prorodilista u srbiji
27-2-2013
13:27
Komentar:
Draga Natasa,
Ovaj tekst mi je bio veoma važan. Imam 40 godina i nisam majka, još. Ove godine sam našla predivnog čoveka i budućeg oca svoje dece i rešili smo da pravimo dete. Htela sam da nađem divnog ginekologa pre trudnoće, da podrži moju prirodnu snagu – zdrava sam, ne lečim se zvaničnom medicinom više od 20 godina, bavim se umetnošću i spiritualnim vežbama za žene. Uspeli su lekari u roku od 3 meseca da me istraumiraju toliko koliko nikada nisam bila – proglašavajući me sterilnom, onog momenta kad čuju da imam 40 godina i tražeći od mene da idem na veštačku oplodnju. Niko nije slušao da dete pravim tek 2 meseca i da znam – verujem – osećam da sam plodna. Kakogod, od radosti sam prešla u stanje totalne panike i izgubila instikte i poverenje u sebe. I onda sam zatrudnela. Vanmaterično. Završila u Višegradskoj i doživela potpuni horor – izgubila dete, izgubila desni jajovod i izgubila svu snagu i dostojanstvo kao žena. Sada se oporavljam, još uvek mi je telo kao nakon silovanja (jer je to bilo to, svi su vikali i svi su preuzeli moje telo), a duša u raspadu. Bojim da se više neću moći da zatrudnim, ali strah je prirodan proces oporavka. Prizivam svetlo da se oporavim, da još neka duša poželi da joj budem majka i sve čemu sam se zaklinjala je da NIKAD više neću izložiti sebe i daj bože svoje buduće dete takvom tretmanu, makar iskrvarila na nekoj livadi. Još uvek je rano da planiram sledeću trudnoću, sada moram da se izborim sa strahom. Ako je bude, vaša sam na časovima joge sigurno, a već sam naručila dosta knjiga o prirodnom začeću i duši dece i prirodnosti porođaja. BEKONAČNO mi treba ime nekog ginekologa-škinju (privatno, državno), ko je u stanju da isprati prirodnost i da čuje mene, kao ženu, da veruje mojim osećajima i instiktima i da reaguje samo ako ja osetim da stvari nisu u redu i da molim za pomoć? Ma koje ime će mi značiti. Hvala vam svima unapred za preporuku.
Marija
3-3-2013
01:47
Komentar:
Draga Marija,
zatražila sam pomoć od prijateljica i poznanica koje se i same zalažu za prirodan porođaj. Zovemo ih dule i spiritualne babice. Podelila sam sa njima tvoju pricu.
Čekam da se odazovu u nadi da ćemo imati pravu preporuku za tebe.
Ono što u međuvremenu mogu iz srca da preporučim jeste vežbanje možda baš i joge za trudnice iako sada nisi trudna – da prosto pomogne da se povežeš sa tom dušom koja čeka da je rodiš.
Moja instruktorka joge za trudnice, i prva dula i spiritualna babica u Srbiji je Mirjana Gnjatić. Od nedavno je ponovo u Beogradu i drži časove joge za trudnice i joge za mame i bebe. Meni je poznanstvo sa njom i vežbanje joge na njenim časovima i u tom prostoru neizmerno značilo i promenilo je moj odnos prema rađanju i materinstvu.
Tokom druge trudnoće sam prošla veoma stresan period u životu, i takva, sluđena, i želeći da svoju bebu malo “očistim” od svog stresa koji sam joj nabacila – pohađala sam kod Mirjane seminar za instruktorke joge za trudnice, kao i seminar za dule koji je organizovala sa Rekem Dezi iz Madjarske. Tokom oba seminara sam se raspadala i sastavljala, plakala i pročišćavala se. Moja beba rođena posle toga je divna, radoznala, večito prisutna i sa osmehom prihvatanja i odobravanja na licu. Ona je nalik na malog Budu, verujem – zahvaljujući tome što sam doživela u tom studiju.
Naše priče i motivi su različiti i ne usuđujem se da poredim svoj stres sa onim sto si ti doživela, ali će možda ono što je meni pomoglo biti i za tebe blagotvorno. Svakako da se osnažiš kao žena, povratiš snagu i veru u svoje telo.
Namaste,
Nataša
3-3-2013
18:07
Komentar:
Draga Marija,
evo preporuke za tebe: Dr Milica Vesic podrzava prirodan porodjaj. Ordinacija joj je blizu Kaleniceve pijace. Telefon: 244 34 22, email: mvesic@beotel.net.
Nadam se da ces videti ovu poruku.
2-3-2013
19:02
Komentar:
Poozdrav svim mamama,sadasnjim i buducim :) Moja pricica obuhvata i temu i malo oko nje,jos jedno iskustvo,pa kakvo god..
Zivim u relativno malom gradu( S.Palanka) gde nazalost ne postoji cak ni savetovaliste za trudnice,a kamoli neka skolica ili nesto slicno sto bi vas makar malo pripremilo na ono sto vas ceka,sto kroz trudnocu,sto kroz sam cin radjanja vase bebe.. Na pitanje zasto toga nema,najcesci odgovor je :”UUUU bre mnogo vi mlade trudnice fantazirate,tolke zene se porodile,a vi bi jos i vezbe,c,c,c…” Moj stav je bio da ne zelim da biram lekara ( kod koga cu da idem privatno,dam 300,400 eura) da bi me u bolnici makar pogledao ako nista drugo,vec da cu onog trenutka kad porodjaj krene,spremim i odem u bolnicu pa ko radi,radi… Medjutim,blizu sedmog meseca sam dobila bolove i javile su se kontrakcije,naravno odmah sam stavljena na tokolizu bez i jednog pitanja o opstem zdravstvenom stanju,i 21 dan je primala,a za to vreme uradjen mi je jedan pregled i uz,nakon cega sam pustena kuci da strogo lezim i dobila saku lekova koje moram da pijem… Medjutim ono sto sam videla idozivela na odeljenju ginekologije,na to zaista nisam bila spremna,pocev od pobacaja koji se desavaju u toku noci a dezurni lekar preko sestre porucuje da pacijentkinja popije utrogestan i legne da spava (u taj isti nepresvucen krevet) preko zene kojoj je porodjaj krenuo i zautavljen je jer bi ipak trebalo da beba bude jos u stomaku ( 5 dana pred termin) do onoga sto stvarno nikako ne mogu da pojmim a to su indukovani porodjaji,koji se rade konstantno. Onda kad “lekar-Bog” odluci da vi trebate da se porodite,tad se poradjate,hteli vi to ili ne,htela priroda to ili ne,izbora nemate,bez obzira na termin,na nepostojanje bolova niti bilo kakvih naznaka da ce do porodjaja doci,i tako imamo bebe koje imaju i blizu 4kg koje su u inkubatorima zbog tih i takvih nasilnih porodjaja,i jos xy stvari koje su stvarno strasne,koje se dogadjaju ne zbog ovakve ili onakve treudnoce vec u velikoj meri tih istih ljudi koji bi trebalo da vam najvise pomognu i ucine taj prelepi dogadjaj i to sto stvarno i jeste a ne u horor pricu i traumu! A da,na porodilistu nema vode,dobijate u bokalu vodu da se “zaperete” ..toliko… Onog trenutka kad sam usla u kucu iz bolnice,sela sam za komp resena da nadjem mesto na kom bih se porodila,ako sve ide kako treba,onako kako i treba,i tako naisla na pricu o Pancevackom porodilistu,posle par dana otisla,i evo me u 9om,jos malo je ostalo pa kad krene,put pod noge i pravac Pancevo,i mogu vam reci,i ako je prvo,i ako nije bila bas laka trudnoca,jedva cekam da se porodim i nekako znam da idem na mesto ge ce me tretirati kao ljudsko bice,kao trudnicu,i nemam straha,pa nadam se da ce biti sve ok,kad posle jednog susreta imate puno poverenje u lekara i osoblje mislim da je to vec veliki korak…
3-3-2013
02:19
Komentar:
Draga Jovana,
mnogo mi je drago da si pronašla ono što ti treba!
Želim ti da uživaš – spokojna – u ostatku trudnoće, i da tvoje iskustvo rađanje bude predivno.
:)
Nataša
4-3-2013
08:41
Komentar:
hvala puno :))) i uzivacu,nego sta! :) pozdrav
5-4-2013
18:44
Komentar:
imam 2 dece, sina od 4 i ćerku od 3 godine, a u junu očekujemo prinovu. Da je meni neko pričao šta se dešava u porodilištu i kakvo je to iskustvo (govorim o prvom detetu) nikada ne bih rađala (ovo ne služi da uplaši nekog nego da podelimo iskustvo). Od prve kontrakcije, do rođenja deteta prošlo je 13 sati, od toga 10 u porodilištu. to su 10 vrlo ubedljivo najgori sati u mom životu. porađala sam se za Novu godinu, većinu sam bila sama, a i kad nisam tu su bili da bi se izderavali na mene. porađalo me je 2 doktora i 7 sestara, na pola porođaja sam ostala izgubila kontrakcije, ali sam ostala u svesnom stanju i ispela da izguram dete. slepo sam slušala sve što mi se kaže i zahvaljujući tome, prve tri nedelje posle porođaja bila nepokretna (više puta sečena i ušivana na više mesta). dete sam samostalno držala na dan kada je napunio mesec dana. strava i užas. ALI, zato sam drugi put bila pametnija, kada su me u porodilištu “pripremili za porođaj” i ostavili da ležim da se beba još malo spusti, ja sam, sa sve onim kaiševima ustala, čučnula u polu četveronoške pološaj i počela da vrištim, odmah su me prebacili u salu u kojoj mi je doktor rekao da ne vrištim jer mu skačem po živcima, sva bolna, zadihana i u sred kontrakcija uspela sam svo osoblje da izbacim iz sale – bukvalno, i da ostanem sa jednom starijom babicom. rezultat – porodila sam se za 2-3 minuta u potpunoj tišini. sutradan sam otpuštena kući i to prvo veče sam napravila žurku, na kojo sam ja bila zvezda (sa sestrama i zaovama, za koje sam kuvala, spremala, uživala i igrala sa njima). kao da sam se porađala na dve različite planete, a ne u jednom porodilištu u razmaku od oko godinu dana. Šta će me sada dočekati ne znam, ali znam da ću ja biti glavna, a ne oni.
5-4-2013
20:13
Komentar:
Divan tekst! Stvarno ga treba okačiti u svakom porodilištu! Na žalost, ne možemo sve u Pančevo! Ja sam se dva puta porodila u Betaniji u Novom Sadu, a tu su želje jedne trudnice na poslednjem mestu! Ili plati, ili ćuti i trpi!!! Epidural ne znam ni da li postoji tu! U školi za trudnice su nam rekli da ga ni ne tražimo! Prvi porodjaj mi je prošao uz indukciju. Da ni ne pričam kakvi su to bolovi! Uz to bila sama u predporodjanoj sali, jedva me jednom obišli, skoro da sam se sama porodila! Niko se nije ni okrenuo kad sam vikala da već imam i napone! Užas živi, kad se samo setim toga! A drugi put je sve išlo bez indukcije, i stvarno je daleko podnošljivije! Uz to me posle i uspavali da bi mi uradili kiretažu, tako da sam stvarno bila odmorna posle porodjaja! Prosto ne mogu da uporedim prvi i drugi porodjaj! Na svu sreću, bilo je bez komplikacija!
A sada sam u petom mesecu trudnoće!!! Ne znam šta me čeka, i nije mi sve jedno! Ne mogu baš da plaćam osoblje, koje bi ipak trebalo da bude fino i bez para, i da vam koliko toliko pomogne u tom trenutku. Bukvalno u Betaniji ste prepuštene same sebi! Molim Boga da bude kao i pri drugom porodjaju, a ne kao prvi! Videćemo…
5-4-2013
22:15
Komentar:
Zdravo svima,tekst mi se veoma dopao i jako mi je zao što ja nisam bila u situaciji da mogu da biram šta hoću.Kada sam se ja pre 10 godina porađala na betaniji prema meni su se svi užasno ponašali,drali se,vikali i ostavljali me samu da se patim,a sve zbog toga što mi je u knjižici pisalo da sam osigurana preko biroa(predpostavljam).Kada sam se pre tri godine porađala takođe na Betaniji,došla sam ranije jer sam prešla termin,bila sam smeštena u sobi sa jednom doktorkom koja se takođe porađala.Prema meni su svi bili jako ljubazni i fini,babica me je držala za ruku i tešila, jer sam se bila rastužila pošto sam se setila moga oca koji je umro dok sam bila u šestom mesecu i koji neće videti svog unuka.Babica je bila mlađa od mene i tešila me je kao sestru.Tada mi je u zdravstvenoj knjizici pisalo da sam osigurana preko Rajfajzen banke u kojoj moj suprug radi.I onda neka mi neko kaze da to nema veze ko si i šta si.Tužno ali istinito!Pozdrav svima!
6-4-2013
10:18
Komentar:
Pozdrav svim mamama, i naravno, budućim. Živim u Republici Srpskoj, a porodila se u Ljubljani (jer sam njihov državljanin) i oduševljena. Pošto sam imala cijelu trudnoću kontrakcije, kada su počele one prave, nisam znala, jer sam već bila navikla na njih. Kad sam konačno otišla u porodilište, bila sam vec otvorena 4 prsta, Pregledana sam, pripremljena, (brijanje i klistir-od koga sam progledala posle par mjeseci, jer sam imala zatvor) istuširana, muž prisustvovao porođaju, pri tom, birala boju zida porođajne sale, uz laganu muziku i prigušeno svjetlo. Svi aparati su bili prikriveni, odnosno u ormaricama, bukvalno nijedan nisam vidjela. Sam porođaj je trajao pola sata, mogla sam da pijem za vrijeme porođaja, da ustajem, i, što vidim nijednoj trudnici nisu govorili, ja sam pred sam izlazak bebe, drzala svoje noge, savijene prema stomaku, pomagale su mi sestre, jer tako pritisćes stomak, i beba tim prirodnim pritiskom izlazi. 45min nakon porođaja, sam ustala, jer kod njih tako mora, i šetala do sobe, sa sestrom. Beba je non-stop sa tobom, pomagali su oko dojenja, imale smo svakodnevne ginekološke preglede, i pregled dojki. Čak smo imali svako jutro vježbe za porodilje. :/ Pri tom, babicu koja me je porodila, nisam nijednom više vidjela, doktor koji porađa, se više ne pojavljuje, baš zbog mita, čašćavanja i ostalog. Jedino imaš iste sestre svaki dan, a meni je bio jedan momak, koji je bio bolji od svih sestara, jeste me bilo blam, ali mi je pomogao i oko dojenja i presvlačenja, čak mi je noću nosao bebu, jer moj mali nije zatvorio usta jednu noć…
Elem, moj komentar je predug, ali sam željela da pokažem da je svugdje bolje nego kod nas, i iskreno bih željela da se bar pola ovoga kod nas uvede, jer bi svim porodiljama bilo lakše, ljepše, prijatnije, zdravije… Veliki pozdrav