“Svakoj majci dođe da plače, psuje, viče….i to je normalno”
„Doći će vam nekad da se rasplačete, da vičete od nemoći i umora. To je normalno…” bile su reči patronažne sestre. Puno puta sam se setila te patronažne sestre. Setila bih je se svaki put kad bi rekla mužu – uzmi dete ja sad idem da malo vrištim u drugu sobu. I bilo bi mi bolje…” piše Anamaria Todorić u svojoj duhovitoj i iskrenoj kolumni “Bejbi shiz” hrvatskog portala 24 sata.
Foto Upsilon Andromedae/Flickr
|
„Nekoliko dana nakon porođaja u posetu mi je došla patronažna sestra. Pregledala je dete pa mene i onda rekla: Doći će vam nekad da se rasplačete, da vičete od nemoći i umora. To je normalno. Nemojte misliti da s vama nešto nije u redu. Samo se potrudite da to radite podalje od deteta jer oni osećaju svaku vašu emociju… Gledam ja u nju i ćutim. Mislim u sebi kakvu sam to ludaču pustila u stan. Moje dete zadovoljno guguće, ja jesam malo bila umorna od porođaja i par neprospavanih noći, ali bože moj – proći će, racionalizivala sam situaciju. Zašto bih plakala i vrištala? Pa ja volim svoje dete. Nekoliko dana, nedelja kasnije stojim pored prozora oko tri u noći. Napolju je padao sneg. A ja u rukama nosim bebu već sat vremena, treći put te noći. Znači ukupno tri sata. Nisam se bila istuširala toga dana, ni oprala zube jer jednostavno nisam uspevala. Mališan se svaki put grčio od plača. Nije bio bolestan, nije bilo temperature, samo valjda prokleti grčevi. A ja nisam imala snage ni hrabrosti da ga pustim da plače. Suze su mi tekle niz lice. Od jada, od nemoći, od činjenice da je samo u mojim rukama miran, a čim ga uzme tata ili ga spustim neutešno plače. Suze i ljutnja su se smenjivali zbog činjenice da nisam mesec dana spavala duže od sat vremena u komadu, a svi oko mene prepuni mudrih saveta kojima su zajedničke dve stvari – nije bilo nikog da mi pomogne jer svi, eto, rade, a ja se ‘odmaram’ na porodiljskom. I naravno sama sam kriva što sam naučila dete na ruke. Da, to mi je bila prva životna pomisao. Čim sam rodila, čvrsto sam odlučila da ću buditi svoje dete čim zaspi, a da nije na mojim rukama. Samo da bih ga naučila na ruke. Možeš misliti, pa ko bi iole normalan na to naučio dete. Puno puta sam se setila te patronažne sestreTe noći sam se setila reči svoje patronažne sestre. Te i još mnogo noći nakon nje, a i ponekih jutara, popodneva i predvečerja. Setila bih je se svaki put kad bi rekla mužu – uzmi dete ja sad idem da malo vrištim u drugu sobu. I bilo bi mi bolje. Uvek. Nekad bih poželela i da lupam glavom u zid, nekad sam vikala i pored deteta, a onda sam se vremenom dovela do toga da svoj bes, umor i jad ispoljavam lupajući vratima. Muž je od toga dobijao živčane slomove, verovatno i neki susedi, ali meni je to bilo super. Kad bi se moj anđeo deseti put probudio u jednoj noći ja bih malo tresnula vratima, opsovala roditeljstvo, svet, evoluciju i mirno došla i smirila ga. Mnogo sam se puta pitala jesam li zato loša majka. Jesam li loša zato što povremeno kukam, lupam vratima ili poželim nestati na par sati? Da, mnoge super majke i poneki superočevi reći će da jesam, da takvi kao ja ne zaslužuju imati dete. I ja sam povremeno to mislila. Ma dobro, povremeno i danas to mislim i verovatno ću još hiljadu puta to iz ovog ili onog razloga pomisliti. Ali, budimo realni i iskreni – roditeljstvo je teško, nespavanje od mene stvara monstruma. Neki drugi se možda nespavajući pretvaraju u bele rade, ali ja ne. Ali ipak nikome ne dajem za pravo da samo zbog toga što licemerno ne ponavljam kako je nespavanje super, kako su grčevi slatki i kako njegovo dete nije nikad imalo problema sa zubima, jelom, kako retko ili nikad ne plače…e svima njima ne dajem za pravo da sude ko je dobar roditelj, a ko nije. Ja svoje dete obožavam. Ma to je premala reč, ali svaki roditelj zna koliko snažno i rečima neopisivo se voli dete, ali ne, ne uživam u deset dizanja iz kreveta tokom noći, nisam uživala u svim onim trenucima kada nisam znala zaustaviti i olakšati plač svom detetu, kada sam 200 puta morala da slušam ili pevam jednu te istu pesmicu jer ga samo ta smiruje, kada nisam stizala da jedem ili kada sam naprosto od umora izgledala kao zombi. Da, dođu dani kada se svakoj iskrenoj majci plače, viče, lupa vratima, psuje… I to je normalno, ma koliko mi ćutali o tome. I to nema ama baš nikakve veze s ljubavi.” |
Da li se prepoznajete?
Izvor: www.24sata.hr
Povezani tekstovi:
Budite u toku sa najnovijim temama i promocijama
24-4-2012
20:40
Komentar:
Uf, bas se prepoznajem u ovoj prici, ja sam nakon 16 godina braka rodila blizance. Suprug i ja smo 16 godina bili sami, nauceni na tisinu i mir, spavala sam kad sam htela i koliko sam htela, a sad odjednom dve male bebe, plac, neprospavane noci, dojenje na svaki sat vremena, bolovi od carskog reza, briga dali je beba dovoljno sisala ili je trebam dohraniti, grcevi, jedna spava druga place i sta da vam kazem, bili smo presrecni sto smo ih dobili nakon 16 godina lecenje steriliteta i posle jedne neuspele vantelesne oplodnje, ali je bilo trenutaka kad sam mislila da cu poludeti. Da, dolazilo mi je da vristim od nemoci, briga, nespavanja, cesto sam imala grizu savesti zbog toga, zar nisam srecna sto sam ih napokon rodila zive i zdrave, zasto kukam i placem?! Ali umor ucini svoje i svi smo mi ljudi nesavrseni i ponekad posustanemo na trenutak, treba nam malo dodatne snage, malo odmora i spavanja i onda sve iz pocetka. Da, to nema veze s ljubavi, mi svoju decu volimo do besvesti, zivot bi dali za njih ali se ponekad ipak to desi…Verujem da cete me razumeti!!!
24-4-2012
20:55
Komentar:
odlican tekst, pohvale od srca !!! I da, naravno da se prepoznajem :-)))
24-4-2012
22:11
Komentar:
Evo ja cu kratko….Skroz si u pravu,svima se to dogadja i dranje i lupanje uvek pomaze,ma koliko neko pricao suprotno: “Moje dete ne place,lepo spava,nemam problem sa njim itd..” 100% laze svaki roditelj koji to kaze.Drago mi je da sam ovo procitala,osecam veliko olaksanje.Pozdrav svim dragim mamama. :)
24-4-2012
22:51
Komentar:
Da li se prepoznajem??? Laze svaka koja kaze da nije prosla kroz ovo. Samo je moja situacija bila malo drugacija, JA sam tesko uspevala da smirim svog ”andjela”! Tata je uspevao da je smiri, zaspala bi mu na ramenu, a baka je nosala u nenormalnoj i neopisivoj pozi, i jedino tako bi bila mirna. A ja sam prolazila kroz pakao jer je ona plakala 20 sati dnevno, meni je tesko uspevalo da je smirim, grcevi su je kidali, plakale smo zajedno. I ti grcevi su trajali 3 meseca, a onda su krenuli zubici, prvi je izasao s 3,5 meseca. Jedino sto je iole smirivalo grceve je SAB SIMPLEX (phizer proizvodjac) a probali smo SVE! U Srbiji nije registrovan ali postoji apoteka kod crkve Svetog Marka u kojoj se moze kupiti.
Sad moje andjelce ima 5,5 godina i divna je devojcica.
I potpuno je normalno da ponekad puknete, da se osecate besno, bespomocno… Slobodno placite, vristite, dajte sebi oduska, bice vam lakse…
24-4-2012
23:04
Komentar:
Kao da sam ja pisala tekst. Nisam lupala vratima ali sam mnogo psovala i bila sam previse sama sa bebom bez ikakve pomoci. Toliko da ne uspem da se istusiram, jedem, operem zube, a u toku noci se budi na svakih sat i po vremena od kojih sisa pola sata i zaspi, ali ne smem odmah da ga spustim u krevetac vec moram da ga drzim 20ak minuta kako bi utonuo u san kako bih mogla i ja da spavam sledecih 40ak minuta. Pa onda sve ponovo. I tako 3 meseca. Posle je bilo bolje, prezivela sam naravno i naucila neke fazone. Ali je to bilo nesto najteze sto sam u zivotu radila (a radila sam sve i svasta, konobarisala, spremala ispite danonocno….)
25-4-2012
00:26
Komentar:
Naravno, svaka od nas se prepoznaje. Ja sam veliku pomoc imala od muza ali dolazili su momenti kad smo na smenu hteli da lupamo glavom od zid i stalno se prisecam reci jedne koleginice kada sam bila u 9. mesecu samo razmisljaj pozitivno, probaj da se opustis i ako ti dodje da ujedas i to je normalno, ne brini a ja sam mislila ma sta ova zena prica pa ja jedva cekam da se moja Elena rodi (dobila sam je u 33. godini) i mislila sam kad iz bolnice dodjem kuci sve ce da cveta ali……
Evo moja Elena sada ima 3,5 godine i jos uvek imam te momente kad bih pobegla na Karibe samo da osetim i cujem mir i tisinu. Ipak, njeno budjenje ujutru sa Mama vreme je da ustanemo dodji da te poljubim za dobro jutro, ipak je to neprocenjivo. Ako vam se vristi, ma vristite, ali znajte snjima nikada necete biti sami i to je super.
25-4-2012
11:39
Komentar:
“Keti”, potpuno se slažem….Ja sam svog sina rodila sa 31, i jedva sam ga dočekala, i ćerku sa 33, i imala sam isto osećanje…ova mala me i dalje drnda, samo tako, ali taj jutarnji osmeh……..rasplakala bih se od sreće, i sada, samo kada se setim….
25-4-2012
08:23
Komentar:
Svaka cast onome ko je ovo napisao, pronasla sam sebe u svakoj recenici!
25-4-2012
09:46
Komentar:
Potpuno razumem majku koja je pisala tekst, ja sam nocas, oko 4 sata izjutra, potpuno izdivljala na dete i pomalo dosadnu svekrvu, drala sam se da se sve orilo. Ne mogu da kazem da mi je zao, deca znaju da budu teroristi, dosadni kao kratko cebe a svekrve postanu naprasno predusetljive pa u 4 sata upale svetlo da vide sta se to zaboga desava, i zasto urlam:)
25-4-2012
11:36
Komentar:
Sestro slatka, ne da se prepoznajem, nego si mi zavirila i u glavu i stan kada si ovo pisala!!!!! E sada mi je mnogo lakše….jer mislim za sebe da sam dooobra mama, a ipak sam hiljadu puta poželela da skočim kroz prozor i ostavim i muža i oba deteta da se snalaze… A nije da nema onih smirenih, koji su u stanju da drndaju dete na rukama satima, satima, satima….nedeljama, nedeljama….da kažu da JESU umorne i da JESTE teško, ali da su bebe – bebe, i da im ne dođe da skoče kroz prozor….moja majka i sestra su takve, pa sam se ja zato osećala kao zločinac kada se složim sa mužem da su deca nekada “dosadna ko vaške”…
Podrška umornim mamama!!!!Sve ste super!!!!!!
25-4-2012
16:05
Komentar:
Pozdrav svima ja sam mama koja se za sada ne pronalazi u ovom tekstu. Imam curicu 5 meseci koja ,je ponavljam, za sada , andjeo koji se samo smeje.Ćak smo i grćeve lagano pegurali a trajali su do 3 meseca.Beba se budi noću na tri -cetri sata siki i nastavi da spava jeste da bih volela da spavam bar jednu noc bez seckanja,ali na to zaboravim kada ujutru otvorim oči,a ona budna u krevecu leži, igra se i smeje i tako svako jutro.Za sada ne razumem sta zanči nemati vremena da se istuširaš da opereš zube,središ kuću ili uradiš nešto za sebe.Možda će se vremenom promeniti,mozda je ureknem ali za sada imama najbolju beku na svetu moje zlato
25-4-2012
20:13
Komentar:
kad se samo setim… muka me uhvati!!! hvala Bogu, nisam imala ozbiljnih problema sa mojom bebom, ali i ovi su mi delovali kao najtezi na svetu. po ceo dan sama, mama mi s vremena na vreme dolazila po koji dan, jedna drugarica po nekad svrati i to je to… svi drugi zauzeti. ubijala me i samoca i sve obaveze, ja mlada ”zarobljena”. ali i sad posle skoro 4 godine kad me ujutru iznervira cim otvorim oci dodje mi da skocim sa terase ili njega da otresem o zid. a onda kad se smirim POJEDE me savest sto sam tako nesto mogla i da pomislim,kad svoje dete volim najvise na svetu… tako nam je drage mame, ali priznacete da se sve zaboravlja kad nas malene rucice zagrle i kad nas nasi andjeli ljube. a tek njihovi ”fazoni” i izjave ljubavi kad malo porastu… ma sta bi mi bez njih :)))
25-4-2012
22:48
Komentar:
Komplet moja prica! Jos sam sama cuvala dete bez igde ikog u gradu u kome osim muza nisam imala nikoga, ni majku ni svekrvu ni prijateljicu, tacnije oboje smo dosli kad se beba rodila u Nis, pa zamislite osim svog tog besa jos i to da jedino lice koje vidite u toku dana osim detetovog bude onaj koji vam ga je napravio:) Ali kad je doslo prolece vec je bilo bolje.U svakom slucaju, podrska svim mamama koje se ne stide da priznaju da umeju da siznu kao i ja, da se izderu na sve oko sebe ,osecala sam se lose zbog toga,a narocito kad mi dodju mama i svekrva u goste i trtljaju kako su one bile smirene i sve resavale razgovorom…..ali ovaj tekst mi je olaksao utoliko sto sam shvatila da je to sasvim normalna pojava. Jos jednom pozdrav iz Nisa!
26-4-2012
07:28
Komentar:
Evo još jedne mame koja 100% potpisuje gornji tekst i sve navedeno (rodila sam dvoje dece, bez ikakve pomoći baba i deda, tetki, strina… sami suprug koji je radio do 17. i ja ). Danas (par godine posle rodjenja druge ćerke) imam utisak da se ne sećam uopšte tih dana – čekala bih da se suprug vrati oko 18 sa posla da se istuširam ili odem u nabavku ili SAMO legnem i odremam 2 sata jer je mladja sisala punih 14 meseci na svaka 3 sata i danju i noću. Nisam pristalica tolikog dojenja ali iz dana u dan i od danas do sutra to dojenje se razvuklo. Onda mi je, na sistematskom moja dr ginekolog videvši me ispijenu i sa podočnjacima na pola obraza, upitala “JOŠ UVEK SISA??? Pa dobro dokle?” I pošto mi je preporučila hitan prekid podoja uz medikamente u roku od 24 sata smo to rešili (bez lekova – bila je potrebna samo volja i malo organizacije). Oooooo kakva sam bila u tih godinu dana vrištala bih od premora i iscrpljenosti, a mesec dana kasnije mogli su skakati po sobi a ja bih dremkala jer se suprug najzad vratio sa posla, ručao i bio je tu da ih pričuva malo. U prvih 4 meseca sam spavala od 18 do 7 ujutru, budila bih se oko 20 da ih okupam i stavim u krevet i vraćala se i sama u krevet.
HVALA Vam drage moje – sada vidim da nisam bila sumanuti ludak nego samo još jedna premorena mama.
26-4-2012
18:02
Komentar:
i jas se pronajdov..
1-5-2012
12:48
Komentar:
I ja sam se takodje pronasla u ovoj prici…
3-5-2012
15:26
Komentar:
Ja se nisam pronasla u ovoj prici jer su moja deca(sin i cerka)bila zaista dobra…malo su ih grcevi zekili ali u sustini su ok.bili.Spavali su po tri sata,kad se probude ruckaju pa opet pajke i tako u krug… :-)Ovo nije fora vec je zaista tako bilo mada imam brata kome dete nikad nije spavalo a da ne spava u rukama…napravio mu je pakao od zivota!!! Tako da potpuno razumem ovu pricu….
7-5-2012
14:25
Komentar:
Svaka cast objasnila si :) i ja sam se naravno pronasla u ovome.ja se cak lupam po glavi dodje mi da dete bacim kroz prozor i hiljadu puta sam se pitala da li sam normalna.Al proce i to ;) <3 volim moju Andreu najvise na svetu <3
23-5-2012
12:28
Komentar:
O,da!Ne da se prepoznajem-nego kao da sam sama pisala.Ja imam 2 devojčice između kojih je razlika 15 meseci.Malo sam kasnila sa udajom,pa sam požurila da nadoknadim.:) Inače,iz potpuno bezbrižnog života devojke koja je tip-top sređena pila kafe sa drugaricama,radila super lak i dobro plaćen posao,provodila se po diskotekama i svo vreme trošila na spavanje,doterivanje,čitanje,gledanje filmova i sl-upala sam odjednom u pelene,nespavanje i kad bih uspela da se okupam na kraju dana bila sam srećna kao kuče! Taj haos traje i danas jer moja starija curica ima tek 15 meseci,ali nekako sam se navikla na taj ludi rita, i guramo polako.Mnogo psujem i dalje (a grize me savest jer starija upija kao sunđer),mnogo se svađam sa svima iz okoline jer sam nezadovoljna i preumorna),ne stižem da se dovedem u red (i prilično mi se smuči od slike u ogledalu),UMIREM od griže savesti jer želim da im pružim najsrećnije detinjstvo koje dete može imati,a dešava se da mnogo vičem i znam da je to ružna slika i dođe mi makar 3 puta dnevno da sve oteram u tri…i “odem da sadim marihuanu”,ali i pored svega ovoga (i mnogo više onoga što nisam napisala da ne bih smorila previše) ja ih volim više od bilo koga i bilo čega ,pa i od sebe same i zato ostajem da istrajem i da od njih stvorim srećne i zadovoljne ljude. A kada ću se naspavati i odmoriti?Paaaa,za jedno 25-30 godina! :D
8-11-2012
16:24
Komentar:
ja imam devojcicu od 4 godine, kao beba je bila super sama sam bila sa njom moja mama i svekrva su se pojavljivale po potrebi sve price su slicne red pelena rast zuba nespavanja ali samo jedno je vazno budite tu za svoje dete jer veoma brzo rastu neka neopranog vesa, sudova i ostalog spremite se i vi i dete pa u setnju u park u kafic ako nemate drustvo u parku cete naci vrlo brzo mame sa istim problemima i jos jedan savet kad beba ide da spava i vi za njom,tako cete se naspavati i odmoriti, kupite masinu za sudove i neki put zovite restoran za dostavu hrane.pozdrav za sve super mame
26-12-2012
19:31
Komentar:
potreban mi je savet sta da radim
moja supruga je postala jako agresivna i ne tolerantna prema deci koja su jos mala 6 i 7 godina stalno se dere na njih deca imaju strah od nje
danas se desilo nesto jako lose toliko je bila rastrojena da je decaku koji ima 7 godina nekoliko puta lupila glavu o zid i to solidno se culo iz druge sobe
dete je dotrcalo do mene i uplakano pokusavalo da kaze da je ga mama omlatila o zid sto je nesto prigovorio jedva sam odbranio dete od njene histerije i besa
sta da radim ona ima 37god i ja isto 37
28-12-2012
09:48
Komentar:
Dragi “cudno” ba mi je zao da citam ovako nesto. Dranje je jedna od stvari koju stvarno ne podnosim irazumem koliko to moze da bude frustrirajuce. Ja licno, kao citalac ovog sajta samo, mogu da Vas pohvalim za prepoznavanje problema i izrazavanje zelje da isti resite. Moja laička ali iskrena preporuka bi bila da potrazite strucnu pomoc. Posetite psihologa zajedno i neka gospodja radi na svojim problemima koji je teraju da se tako ponasa. Nezahvalno je postavljati dijagnoze, ali stres, depresije i slicne stvari mogu lako dovesti do ovako nezeljenih reakcija. Mladi ste, radite na sebi i svojim zivotima. Pomozite joj uz puno podrske, ljubavi i razgovora. Pronadjite uzrok zajedno. Veliki pozdrav i puno srece.