Strah i anksioznost: kako pomoći detetu koje se plaši

Periodi straha i anksioznosti kod dece su normalni tokom odrastanja. Često su deca stidljiva, strah ih je novih stvari, plaše se mraka ili odvojenosti od roditelja. Ovakvi problem jesu uobičajeni, ali ih ipak treba pažljivo tretirati. Po mišljenju psihologa problem anksioznosti je jedan od najčešćih emocionalnih poremećaja kod dece, a ukoliko se ne obrati pažnja na taj problem, on kasnije može da utiče na svakodnevni život deteta. Čak i veoma mala deca mogu da iskuse ovo osećanje.

 

Koja je razlika između straha i anksioznosti?

Deca doživljavaju različite oblike straha i anksioznosti od trenutka kada se rode. Nekada nam dete plačem ili nervozom jasno stavi do znanja da je uplašeno. Ali, nekada je teško indentifikovati anksioznost kod deteta, posebno kod dece kojima je teško da podele svoja osećanja sa drugima.

Anksioznost je normalno emocionalno stanje koje svi osete u raznim trenucima u životu. Usko je povezano sa strahom, koji je takođe neophodna emocija koju svi osećaju. Potrebno je da se plašimo određenih situacija kako bismo sebe zaštitili od opasnosti. Strah opisujemo rečima uplašen ili prestravljen i on je koristan osobi kada je, na primer, spreči da se približi opasnoj životinji. Anksioznost je vezana za očekivani, predviđeni strah od nečega što će se desiti u budućnosti. Za opisivanje anksioznosti koriste se reči kao zabrinutost, nervoza, napetost, stidljivost, opreznost. Anksioznost je korisna kada smo suočeni sa nekom teškom situacijom i normalno je da se ona javi npr.pred ispit ili pred obraćanje grupi  ljudi. Ona nam pomaže da se pripremimo za težak zadatak.


Predispozicije za anksioznost kod dece

Genetika svakako igra značajnu ulogu kod razvijanja anksioznosti kod dece – naime, deca čiji su roditelji anksiozni ili depresivni imaju 7 do 11 puta veće šanse da razviju ovaj poremećaj u poređenju sa decom u čijim porodicama nema takvog genetskog nasleđa.


Takođe, osetljivija, stidljiva i povučena deca imaju veće šanse za razvijanje anksioznosti, jer su u samom početku negativna i sklona tome da izbegavaju učestvovanje u različitim aktivnostima zbog straha.


Razumevanje anksioznosti u detinjstvu

Normalno je da deca ponekad osećaju blagi strah i da njega ne treba mešati sa anksioznošću. Roditelji treba da se zabrinu tek ako strahovi postanu preterani i dete zbog njih ne uspeva da funkcioniše u svakodnevnom životu. Čak i tada, roditelji treba da budu svesni da se anksioznosti ne treba plašiti, već reagovati tako da se ona ublaži i prevaziđe.


Postoji više tipova strahova koji se kod dece često preklapaju:


Strah od razdavajanja

Deca koja osećaju ovu vrstu straha se plaše da će se desiti nešto loše kad su odvojeni od mame i tate. Često dobijaju da budu bez roditelja, bilo da idu u školu, prespavaju kod prijatelja ili ostanu kod kuće sa nekom drugom osobom koja ih čuva.

Društveni strahovi

Ova deca su stidljiva ili povučena, u nekim slučajevima brinu o tome šta drugi ljudi misle o njima. Dete sa ovakvim strahom izbegava situacije u koje je uključeno više osoba i ima poteškoće u stvaranju prijateljstava.

Specifični strahovi

Dete može da se plaši neke specifične situacije ili predmeta, na primer vode ili pasa. U ovim slučajevima, strah može da postane toliko intenzivan da dete izbegava situacije u kojima treba da se suoči sa svojim strahom.


Uopštena anksioznost

Ova deca preterano brinu i to o svemu, od toga da li će stići da urade domaće zadatke, preko toga kako će se pokazati u sportu kojim se bave, brinu o članovima svoje porodice i svim novim stvarima sa kojima se suočavaju. Često traže podršku, a mogu da pate i od nagona za povraćanjem, glavobolje ili problema sa spavanjem.

Opsesivno kompulsivni popremećaj

Deca sa ovim problemom imaju tendenciju da ponavljaju postupke ili misli, i to obično one vezane za neki strah. Na primer, dešava se da stalno proveravaju da li su vrata zakjučana iz straha od pljačkaša. 


Vodič za roditelje: kako da pomognete detetu, a ne smetate

Roditelji mogu da imaju kako pozitivan tako i manje pozitivan uticaj na dečje strahove.


Neke od roditeljskih akcija sa pozitivnim uticajem su:


  • Podsticanje hrabrog ponašanja kod dece.

Ohrabrite dete da se postepeno suoči sa svojim strahovima. Roditelj treba da osmisli male korake u ovom pravcu kako bi dete imalo osećaj da kontroliše situaciju kad se suočava sa svojim strahom. Ponavljajte ove male korake i nagradite dete za svaki korak. Mala deca posebno dobro reaguju na simbolične nagrade kao što su, recimo, zvezdice za svaki uspešan korak.


  • Empatija.

Nastojte da se stavite u detetov položaj i pokušate da razumete strah koji ono oseća. Ovde je važno da zapamtite da obraćanje pažnje na neko ponašanje utiče da se ono javlja češće, dok nedostatak pažnje čini da se ono dešava ređe. To međutim ne znači da treba da ignorišete dečje strahove, već da obratite što manje pažnje na njih i ne dižete paniku i stavljate ih u prvi plan. Sa druge strane, kad dete pokaže hrabrost, to treba naglasiti i posvetiti mu pažnju.


  • Pomoć detetu da izgradi samopouzdanje.

Veoma je važno da dete samostalno obavlja određene zadatke. Dozvolite detetu da pogreši i ne pokušavajte da sve popravite umesto njega i preuzmete stvar kad se desi problem. Roditelji često naslute da će se dete u određenom trenutku uplašiti i unapred pokušavaju da izbegnu takve situacije. Ovakvo ponašanje, međutim, samo pothranjuje dečji strah da samo ne može da se izbori sa takvom situacijom.


  • Postavljanje modela dobrog ponašanja. Roditelji na prvom mestu treba da pokažu da i sami umeju da ostanu mirni i pribrani.


Ponašanje koje ne pomaže kod dečjeg straha može da bude ako:


  • Priskačete detetu u pomoć suviše rano pre nego što ste mu dali šansu da samo pokuša. Iako to deluje sasvim prirodno, u situacijama u kojima roditelji uvek rešavaju problem, dete će i dalje razvijati strah koji ima umesto da se „uhvati u koštac“ sa njim.
  • Dozvoljavate detetu da uvek izbegava situacije koje ga plaše. Svaki put kad dozvolite detetu da izbegne ono čega se plaši, samo pojačavate i dodajete na značaju tom strahu.
  • Nestrpljivost roditelja. Nastojte da ostanete mirni i nemojte da prenosite svoj stres na dete. Pružite detetu vreme i mesto da se izbori sa strahom.


Kad treba potražiti pomoć stručnjaka

Stručna pomoć je potrebna ako primetite da strahovi sprečavaju dete u učestvovanju u aktivnostima koje želi i kojima se bave njegovi vršnjaci ili drugari u školi, vrtiću ili ulici. Bez sumnje, neka deca sama prevaziđu strahove, ali neka ukoliko ne dobiju pomoć stručnjaka mogu da doživaljavaju ozbiljan stres tokom života kao rezultat anksioznosti.


U svakom slučaju, ukoliko ste zabrinuti zbog nekog dečjeg straha, posavetujte se sa pedijatrom ili psihologom oko najboljeg načina za rešenje tog problema.


Plaši li se vaše dete određenih situacija? Na koji način mu pomažete da se suoči sa tim strahom i prevaziđe ga?



VN:F [1.9.3_1094]
Rating: 0 (from 0 glasovi)
Strah i anksioznost: kako pomoći detetu koje se plaši, 8.2 out of 10 based on 28 ratings


VN:F [1.9.3_1094]
Ocena: 8.2/10 (glasova: 28)


13 komentara za “Strah i anksioznost: kako pomoći detetu koje se plaši”
  1. 11-6-2012
    18:33

      |  reply
    Thumb up 0 Thumb down 0
    Autor:Igor

    Komentar:

    Imam devojčicu od 6 godina koja se od pre godinu dana plaši pasa i velikih i malih. Strah je povremeno paničan i dete ne može da se igra u parku, već traži da se sklonimo što pre. Reaguje na pse čak i kada su udaljeni 200m i krije se iza mene ili supruge. Nije do sada imala nikakvih iskustava sa psima. Molio bih za savet šta da radimo povodom ovog problema.

  2. 18-10-2012
    09:00

      |  reply
    Thumb up 0 Thumb down 0
    Autor:nenadovic svetlana

    Komentar:

    Imam cerkicu 8god. i ide u 2 razred.Ona ima slabo samopouzdanje,izbegava vrsnjake,za svaku aktivnost trazi potvrdu od mene cak ni u toalet nece da ide dok se nejavi vise puta.Ibegava svako drustvo.Zbog svega ima problem i sa ucenjem,nedostatak koncetracije….Vodila sam je i koo psihologa i defektologa.Radili smo i test iteligencije i sve je bilo uredu,mislim nije maloumna.Doktorka je rekla da treba raditi na njenom samopouzdanju,i da je sto vise guram u drustvo…Ali ja ne vidim nikakav napredak.Bojim se kako cemo dalje da funkcionisemo i bojim se za njenu buducnost…..Ako neko ima iskustvo sa ovim problemom molim za pomoc!!!!

  3. 18-10-2012
    11:13

      |  reply
    Thumb up 1 Thumb down 0
    Autor:nenadovic svetlana

    Komentar:

    Hvala vam puno,u ovakoj situaciji svaki vid podrske mi mnogo znaci a narocito necije iskustvo………jos jednom hvala

  4. 4-12-2012
    09:00

      |  reply
    Thumb up 0 Thumb down 0
    Autor:Mama

    Komentar:

    Moja cerka ima 8 godina i od nedavno je pocela da se boji vampira. Strah se manifestuje tako sto nocu ne moze da spava bez upaljenog svetla i bez mene u krevetu pored nje. Rekla mi je da je pre par godina videla vampire na TV-u a pocela je da se boji odjednom, ni iz cega. Licno ne mogu da udjem u trag kako se taj strah rasplinio i zaista sam zabrinuta. Razgovaram sa njom o tome, cak sam promenila metodu i stavila beli luk kraj kreveta i nista ne pomaze. Pokusavam da joj pred spavanje skrenem misli pricajuci joj bajke, preko dana sam ukinula gledanje TV-a i svodimo se na igranje drustvenih igrara. Sa druge strane, u skoli je izuzetno stidljiva i povucena a zbog nespavanja je kod kuce agresivna. Molim vas da me posavetujete, ocajna sam.
    Hvala unapred

    • 4-12-2012
      09:39

        |  reply
      Thumb up 0 Thumb down 0
      Autor: jovanka

      Komentar:

      Draga Mama, prosledili smo Vaše pitanje našoj saradnici, psihoterapeutu Tatjani Šešum i ona kaže: “Povremeno se jave strahovi kod dece zbog toga što su nešto neodgovarajuće gledali na TV ali oni brzo prođu. Drugim rečima zdrava deca ih obrade ili potisnu pa zaborave. Ukoliko ovaj strah traje duže od recimo 10 dana ili 2 nedelje najbolje je obratiti se za pomoć pedijatru ili psihologu (jer strah može da ukaže na bezbroj različitih mogućnosti koje su što individualne što porodične) koji mogu da obave intervju sa detetom kako bi se bolje razumeo uzrok problema.”. Nadamo se da ovo považe.

  5. 25-12-2012
    22:28

      |  reply
    Thumb up 0 Thumb down 1
    Autor:Jelena

    Komentar:

    Moja cerkica,koja ima 3 godine i 4 meseca je od pre par dana pocela necega da se placi nezanm cega uglavnom kako pocen da se smrkava ona mi kaze da ne otvaramo vrata i trazi da je drzim za ruku, i sto je vrlo interesantno stalno ponavlja da joj kazem da je ona dobra ,da nije bezobrazna…. pocela sam bas da se zabrinjavam jer je danas malo panicno pocela da se ponasa oci su joj bile pune suza i zamalo da zaplace . Pomislila sam da se plasi mraka ili mozda vestice ( jer je u poslednej vreme gledala neke crtace ) i da joj pokazem da nema nicega ni napolje i da upali svetlo i da smo samo mi u kuci…… neznam sta da radim jako sam zabrinuta pa vas molim za neki savet i sta vi mislite da li je to nesto prolazno?
    unapred hvala

  6. 16-3-2013
    00:16

      |  reply
    Visoko ocenjeno. Thumb up 4 Thumb down 0
    Autor:dragana

    Komentar:

    imam devojcicu 7 godina,boji se da ide sama stepenicama u zgradi,neznam kako da joj razbijem taj strah

  7. 1-7-2013
    20:23

      |  reply
    Thumb up 1 Thumb down 3
    Autor:Milanka

    Komentar:

    Imam sina od nepunih 9god. Plasi se mraka, to nekako i razumijem ali se nenormalno plasi muhe, ose i sve sto leti. Nikad nije dozivio da ga je nesto ujelo. Razmisljam da potrazim pomoc strucnog lica.
    unaprijed vam se zahvaljujem

  8. 22-10-2013
    21:06

      |  reply
    Thumb up 0 Thumb down 0
    Autor:tanja

    Komentar:

    Zdravo!Imam cerkicu od 18 mjeseci koja se plasi kada me neko udari.Da bude jasnije sada se razvodim i razlog naseg okoncanja braka je fizicko maltretiranje od strane moga bivseg supruga.Svo to fizicko maltretiraje 5 puta je gledala moja cerkica koja je svaki put jako plakala i do koje nisam mogla doci jer su mi je oduzimali iz narucja.Problem je sto je sada jako uplasena.Sta da radim?

  9. 26-10-2013
    00:37

      |  reply
    Thumb up 1 Thumb down 0
    Autor:MIRJANA

    Komentar:

    Dobar dan. Imam sina 12 god.koji je pod uticajem oca i ocevih reakcija posle neke ocene bilo to 3-ka..,ili recimo treninga na plivanju gde je recimo zabusavao cesto slusao oceve grdnje i kritike ,znao mu je reci da je za njega ocena 1-an i 5-et…ili da ko ti je kriv sto nisi ucio…ili da ga istuce.Iz straha je poceo da laze pa je rekao da je prosao odlicnim na kraju godine,a bio je vrlodobar…nije los djak,alo kada sam ga pitala jeli mu tesko da kaze istinu rekao je meni da se boji tih grdnji i kritika.Kako bih mogla toga da ga oslobodim,i kako da se ja postavim. hvala

  10. 7-11-2013
    22:44

      |  reply
    Thumb up 1 Thumb down 0
    Autor:ema

    Komentar:

    zdravo imam sina 8 godina i ide u treci razred boji se da ostane bez mene u skolu od drugog razreda ja sedim sa njim u skolu cak kad treba da idem negde on jako place i moram ga voditi samnom.Sta da radim

  11. 9-12-2013
    22:45

      |  reply
    Thumb up 3 Thumb down 0
    Autor:venecuela

    Komentar:

    imam devojčicu,7 godina.Već dve nedelje plačući ide u školu.Navodno ništa se nije desilo i sve je u redu.Ne mogu da doprem do nje.Znoje joj se dlanovi,loše jede,češka se,depresivna je i apatična.Učiteljica ništa ne primećuje,kaže da je sve u redu.Stalno se plaši da neko neće doći po nju u školu posle časova.Kako da doprem do nje?

Ostavite komentar
PRIJAVITE SE ZA NEWSLETTER

Budite u toku sa najnovijim temama i promocijama