Kako majka utiče na kilažu ćerke
Više puta smo čuli čak i mame devojčica od svega 4-5 godina kako im kažu da ne jedu slatko jer će se ugojiti, da su buckaste i da se plaše da će njihove devojčice biti debele. Studije pokazuju da ovakvi strahovi i izjave dolaze iz ličnih iskustava majki i značajno utiču na razvoj devojčica naročito ako se nastave i u adolescenciji. Evo šta treba da znate o rizicima ovakvog odnosa.
Odgajanje zdrave dece, naročito devojčica, je veliki izazov u vreme kada mediji postavljaju nerealne standarde o savršenom telu. Iako oba roditelja imaju ogroman uticaj na ćerke i sinove, čini se da je dobar odnos između majke i ćerke naročito važan za pomoć devojčicama da odrastu uz zdrave navike u ishrani, samopouzdane i sa pozitivnom slikom o svom telu.
Prema studiji objavljenoj u časopisu Pedijatrije i adolescentske medicine, želja devojčica u tinejdžerskom uzrastu da budu mršave ili izgube na težini je barem delom zasnovana na njihovoj percepciji šta njihove mame žele od njih. Takođe, devojćice obuhvaćene studijom su imale veće šanse da drže dijetu ukoliko su i njihove mame to radile. Trećina devojčica je izjavila da želi da bude mršavija (u poređenju sa samo 8% dečaka).
Žensko telo se menja, to ne znači da mu treba dijeta
Žene koje brinu o tome da se njihove ćerke ne ugoje i postanu debele, obično imaju problema sa percepcijom svog tela. Nezadovoljne svojim izgledom, one teže esteskom idealu koji je teško postići i prebacuju to na svoju ćerku.
Tokom detinjstva i rane adolescencije oblik ženskog tela se menja. Od dečijeg, mršavog i aseksulanog oblika, sa naletom hormona devojčice dobijaju i koji kilogram. Ako majka nema dovoljno samopouzdanja, ona može postati anksiozna zbog ovoga.
Žene koje brinu o tome da se njihove ćerke ne ugoje i postanu debele, obično imaju problema sa percepcijom svog tela. Nezadovoljne svojim izgledom, one teže esteskom idealu koji je teško postići i prebacuju to na svoju ćerku.
Uglavnom su to žene koje nikada nisu prevazišle teškoće koje su imale tokom sopstvene adolescencije. One su zapravo opterećene time da spreče da njihovo dete prođe kroz patnje kroz koje su one prošle a što poveuju sa težinom. One postaju opsednute ishranom ćerke.
Forsiranje deteta da počne sa dijetama u ranom uzrastu može započeti „vrzino kolo“. Kontrolisanje težine može i da zbuni telo signalima u vezi sitosti a što može izazvati poremećaje u ishrani. Što više mama kroji ishranu i dijetu ćerke, to će više imati uticaja na njeno samopouzdanje. Osećanja bezvrednosti i gubitak samopouzdanja se povećavaju u pubertetu, kada telo prolazi kroz transformaciju i dobija nove oblike u kukovima i struku i kada se razvijaju grudi.
Budite dobar primer
Majka bi trebalo da bude primer i uzor. Teško je dati dobar savet za ishranu ako vi sami preskačete obroke i jedete samo sir i salatu. Naučite da volite svoje odraslo telo i pomozite i ćerki na putu prelaska iz devojčice u ženu.
Kako razgovarati sa ćerkom o kilaži:
- Izbegavajte uvredljive komentare. Čak i u šali, rečenica poput „Šta je taj stomačić?“ može imati loš efekat, naročito u pubertetu.
- Nikada ne terajte decu da završe tanjir hrane, telo nije kanta za đubre.
- Neka zajednički obroci budu mesto za zabavu i razgovor.
- Kuvajte u skladu sa ukusom dece. Ponekad je i hamburger pojeden u slast bolji od povrća na silu (ili nikako).
- Pokažite deci da ih volite bez obzira na njihovu težinu. Hvalite i naglašavajte njihovu vrline koje nemaju veze sa težinom.
Uspostavite zdrave navike u ishrani
Može biti teško da okupite sve članove porodice za sto u isto vreme ali istraživanja pokazuju da večera sa porodicom veoma dobro utiče na navike dece svih uzrasta i to kako na samu ishranu tako i na odnose sa porodicom. To je prilika za porodicu da se zbližava i deli iskustva i doživljaje a i dobra prilika za roditelje da pokažu primerom i manire, socijalne veštine i kako se bira zdrava hrana.
Planiranje, kupovina i kuvanje su takođe dobra prilika za majku da se veže sa svojom ćerkom. Zajedničko vreme u kuhinji je dobra pilika za razgovor a deci pomaže i da nauče više o hrani. Ovo su prilike kada deci ugađujete samopouzdanje i kreirate zdrav odnos prema hrani.
Šta kada dete kreće u školu u drugom gradu?
Evo nekoliko stvari kojih bi dete trebalo da se pridržava kada je negde samo:
- Neka vodi dnevnik onoga što jede i fizičkih aktivnosti kojima se bavi.
- Neka ne preskače obroke, naročito doručak.
- Neka pije puno vode.
- Neka kupuje zdravu užinu: niskokalorične jogurte, niskokalorična pića itd.
- Neka svakako pokušava da ide na vežbe, bilo da je to joga, fitnes ili trčanje.
Šta vi mislite o težini vaše ćerke? Da li ste među onim majkama koje se plaše da im ćerka ne bude debela? Da li ste vi sami bolji primer za dijetu ili za pravilnu ishranu?
Povezani tekstovi:
Budite u toku sa najnovijim temama i promocijama
10-10-2011
08:45
Komentar:
HOCU NESTO DA PITAM
10-10-2011
10:01
Komentar:
Loreca, pitajte slobodno!
7-1-2012
02:12
Komentar:
Mene moja mama uvek tera da jedem jer misli da sam mrsava….Nikada mi nije spomenula dijetu….:)))
20-6-2012
09:55
Komentar:
Ja sam upravo ona mama koja opterecuje i sebe i svoju sedmogodisnju cerku tezinom.Secam se da i kada sam ja imala sest godina i kada bi me mama poslala do prodavnice,uvek pre nego izadjem iz zgrade ja uvucem stomak,Ceo zivot sam opterecena kilazom.Do prve trudnoce sam imala kilazu 55-56kg,na visinu 170 cm i nikada nisam bila zadovoljna.Onda je dosla i druga trudnoca i SADA imam stvarnih problema sa tezinom. Pedijatar nas je savetovao da joj izbacimo slatkise iz ishrane,ali to nije moguce uraditi jer babe i dede svakodnevno im nesto kupuju,a kada im kazem da ne rade to,onda se moja cerka umesa i kaze “zasto ste me ucili da jedem slatkise,a sada mi ih ne date”,tako da se stalno vrtimo u krug.
20-6-2012
13:55
Komentar:
I ja imam slicne probleme. Moja cerka ima 10 godina, i stvaaarno voli da rucka. Nije debela, ali ima stomacic i obraze i mogla bi biti mrsavija. Cesto upadnem u tu zamku da joj preporucujem da nesto bas i ne pojede, ali ona uvek kaze i ti si debela, pa sta. Ne zelim da ona bude debela, a i ja sam to postala tek posle druge trudnoce
4-8-2012
08:59
Komentar:
NE – “Neka zajednički obroci budu mesto za zabavu i razgovor”
Kada se za stolom zabavljate ne pratite koliko ste pojeli već samo trpate u usta izmedju rečenica. Vreme obeda NIJE vreme za zabavu. Pažnja na ono što jedete. Deca se za stolom NE igraju, ne krevelje već žvaću hranu. Samo ispravno sažvakana hrana ne pravi problem sa varenjem i viškom telesne težine..
NE – Kuvajte u skladu sa ukusom dece. Ponekad je i hamburger pojeden u slast bolji od povrća na silu (ili nikako).
Ne pravite kompromis. Naučite dete od prvog dana da se jede ono što je spremljeno. Ne sme dete od jednog ručka koji je spremljen po njegovom ukusu da se “femka” i bojkotuje obroke do narednog koji mu je po ukusu. U tom slučaju roditelji su primorani da planiraju jelovnik cele porodice u skladu sa prohtevima deteta što je potpuno pogrešno. Zadatak roditelja je da planiraju balansirane obroke a ne da ispunjavaju deci želje.
AKO IMATE problem sa babama i dedama neka jednom mesečno od novca koji troše na gluposti i slatkiše kupe detetu IGRAČKU, KNJIGU, PATIKE, PANTALONE… Ako dnevno potroše samo 30 Rsd na gluposti to je mesečni iznos od 900 Rsd – dovoljno za jednu lepu majicu ili dve knjige svakog meseca. Deca rastu i uvek je nešto potrebno – VI STE RODITELJ, sada formirate osnovu za budućnost svog deteta.
5-8-2012
17:26
Komentar:
Jelena savršeno se slažem sa tobom. Posle ovakvih “saveta” koj si ti citirala roditelji se pitaju zašto im dete živi na pomfritu i grickalicama ili keksu i mleku a povrće i voće npr “ne voli”… voli samo soliće iz tetrapaka… Nažalost danas deca vaspitavaju roditelje.